Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 46. deo

~ Izleči mi rane ~
●46.deo●
✦Tom✦
Uz nekoliko popijenih flaša hladnog piva, Dilan i ja smo bili već duboko u zabavi u njegovoj mračnoj sobi. Iako smo od one večeri bili na distanci zbog njegovih opaski, znao sam da će malo alkohola to brzo rešiti. Ipak smo braća blizanci, ne možemo se razdvojiti. Mene bi prvog obično alkohol uhvatio i ošamutio, dok Dilan uvek bude umeren i pribran. Međutim, ove večeri se i on opustio pa smo se pijani lepo zabavljali.
Tom: Priznaj da ti je ovo nedostajalo..! Samo radiš i radiš, a zabave nigde!
Dilan: Imaš pravo, treba malo više da se opustim.
Dilana je bilo lako nagovoriti kada se poslužite ubeđivanjem. Smatrao je da alkohol samo šteti i da nema nikakve koristi od njega, ali kada sam mu obećao zabavu na koju će naići u alkoholu pružio mu je šansu. I, nije se pokajao. Već dva sata ne skida osmeh sa lica.
Tom: Hajde sad lepo da mi priznaš - zaljubljen si u Helenu? Nemoj da me lažeš, brat sam ti!
Šaljivo sam mu pripretio prstom, pa je uz kratki kikot nastavio da pije. Neće se tako lako izvući, moram da saznam šta se u njegovoj glavi odvija.
Dilan: Ne znam da li bih to nazvao zaljubljenošću. Možda više kao... neosvojivom planinom. Da, tako je najbolje reći.
Tom: A što misliš da je neosvojiva? Pa već smo je imali!
Ućutali smo se na par sekundi, a zatim smo prasnuli u smeh. Lepo je bilo vratiti se u prošlost posle toliko godina.
Tom: Jel se sećaš te noći?
Dilan: Kako se ne bih sećao... Da te nisam poslušao tada, ne bismo sve do sada upoznali Helenu.
Tom: Onako, baš detaljno se sećaš?
Preko flaše me je pogledao dok je zadnje gutljaje piva slivao niz grlo. Nekad bi čak i mene njegov pogled zaledio, a kamoli nekog stranca.
Dilan: Sećam se svakog milimetra njene kože, brate.
Zadovoljno sam se zavalio nazad na svoje jastuke, te sam zažmurio uzdišući. Helena je neko ko se ne zaboravlja, ko se ne može zaboraviti.
Dilan: Bila je zaista laka meta, bio si u pravu. Mlada, lepa i stvorena za nas. Šteta samo što smo je odmah nakon te noći izgubili... mogli smo da je imamo dugo..!
Tom: Sećaš se kako se branila? Ali uzalud!
Dilan: Šta je i mogla protiv nas dvojice? Ti si je držao, a ja sam je probao iznova i iznova. Bilo je savršeno!
Cerekali smo se sećajući se tih vrisaka u kišnoj noći, ostali su nam urezani u mislima. To je bio vrhunac naše moći i vladanja, samo nam je falilo da nam Helena ostane u životu. Da možemo da je imamo svakodnevno, da bude naša...
Trevor: Na šta ovo liči?!
Kao grom iz vedra neba je otac upao u sobu. Skoro je i oborio vrata od siline i besa na njegovom licu.
Tom: Tata... šta se dogod..?
Trevor: Stojim ispred vrata i samo vas slušam! Sram vas bilo! A toliko sam se trudio!
Krajičkom oka sam pogledao u Dilana i video da mu se ruke tresu. Prvi put to vidim, ovako maglovitog vida od alkohola. Zar se Dilan plaši oca toliko..?
Dilan: Nismo ništa...
Trevor: Ćuti!
Prišao mu je ljutito i udario mu šamar koji je odjeknuo u mraku. Nikada ovako nije bio besan, a kamoli da nas je nekad ošamario.
Trevor: Od tebe, Tome, sam sve i očekivao. Da si razmažen, bezobrazan i nevaspitan. Sve sam očekivao! Ali od tebe Dilane... zar si ovako nisko pao? Zar mi ovako pokazuješ poštovanje?! Pogledaj! Pivo, cerekanje, priča o vašem bezobrazluku i niskom moralu! Zar ste tako lako zaboravili šta ste uradili?! Oduzeli ste jednoj devojci mladost, i nimalo se niste pokajali!
Zagrmeo je više na njega, a potom se približio meni. Zgrabio me je za bradu i grubo mi podigao lice ka njemu kako bih ga gledao u oči.
Trevor: Spasio sam vas pre sedam godina i popravnog doma i dugog zatvora. To mi je hvala?! Uništili ste Heleni život, devojka ne može da se sastavi! Gledam je kako propada sve više! Ni to što sam je pronašao i ponudio joj posao nije dovoljno! Mislio sam da ću joj time pomoći da stane na noge, da joj poboljšam život i stvorim neku budućnost... Ali uzalud! Vi ste toliko uništili njen život da ništa ne može da ga popravi!
Grubo mi je odgurnuo vilicu i odmakao se od nas. I u mraku se moglo primetiti koliki bes je gajio tokom ovih sedam godina. Zar nas toliko mrzi..?
Trevor: Želeo sam da spasim svoje sinove, da ne propadnete vucarajući se po zatvorima! A time sam samo tuđi život uništio... Niste zaslužili! Budem li vas video blizu Helene ili vas samo čuo da ponovo pričate o toj noći... ja ću vam lično oduzeti život. Sramota treba da vas pojede..! A i mene sa vama jer sam vas spasio kazne koju zaslužujete!
Vikajući je zalupio vratima za sobom, te smo se Dilan i ja pogledali u mraku. Par grdnji nas je otreznilo odmah.
Tom: Šta ćemo sada..?
Ipak, Dilan je uzdahnuo tiho i promrdao glavu istezajući mišiće u vratu. Prstima je dohvatio svoju ogrlicu i par puta zavrteo privezak žileta. Delovao je sasvim staloženo i... svestan situacije.
Dilan: Ništa. Nastavljamo po našem planu, Tome. Nema te sile koja će nas sada zaustaviti.
Osmehnuo sam se i klimnuo glavom. Ono što smo započeli ćemo i završiti, nema tu promene.