Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 53. deo

~ Izleči mi rane ~
●53.deo●
✻DVA DANA KASNIJE✻
✦Helena✦
Taman kada se sve učinilo da je na svom mestu sa Stefanovim priznanjem, moju glavu su okružile crne misli i davno zakopana pitanja iz prošlosti...
Imam li ja bilo kakve šanse za istinsku sreću?
Niko u univerzumu ne može mi da siguran odgovor na to, već se za sve u životu ide na rizik.
Da li sam spremna na još jedan rizik?
Možda i jesam...
Polovina šolje čaja je nestala dok sam sređivala kuhinju pevušeći, pa sam se naslonila na ivicu pulta i bacila pogled ka Stefanovom balkonu. Zavese su bile navučene, nisam mogla da vidim da li je tu. Možda je otišao kod Bena.
Ponovo sam se nasmejala njegovom smešnom izgledu kada je bio mrtav pijan. Još zbunjeniji je bio narednog jutra da sam ga prethodna dva dana neprestano gnjavila i čačkala time. Nije se bunio, i on se smejao tome ali ga je i dalje mučilo to što nije znao šta je sve pričao. A to je mene zabavljalo.
Kasni večernji poziv je odmah značio za mene da je od mame. Uvek me tačno u minut pre ponoći pozove i sasluša šta mi se tog dana sve dešavalo. Ona je moj drugi psiholog.
Helena: Zdravo, mama!
Mama: Već u dve reči osećam neku sreću u tvom glasu. Nadam se da ne grešim..!
Pružila sam se preko sofe i podmetnula jastuk ispod glave. Da li joj bilo šta reći? Šta ako sve ureknem..?
Helena: Da, postoji nešto... Samo ne znam... šta bi ti na to rekla.
Mama: U svemu ispravnom ću te podržati, sunce. Znaš to. Šta te muči ovih dana?
Helena: Da li je moguće... posle moje traume... da ja imam budućnost sa nekim?
Radosni cik sa druge strane veze se začuo i naterao me na smeh. Obradovala se, a da joj nisam ni rekla o kome se radi..! Zapravo, kako bi i prošlo upoznavanje Stefana sa mojim roditeljima? Daleko je to!
Mama: Zašto misliš da ne bi imala? To je tako divna vest, Helena!
Helena: Možda mi prošlost nikada neće dati mira, mama... Šta ako i ta osoba bude nesrećna zbog mene? Ne želim da nekoga uništim, mama...
Tiho sam zaplakala ne želeći da nju brinem i da nju rasplačem, ali previše mi je teško. Stefan je tako srećan i ostvaren u životu da ja mogu samo da mu zagorčam život..! Šta će mu takva osoba?
Mama: Ako se volite, ništa neće predstavljati problem. Pa ni tvoja prošlost, Helena.
Umilnim glasom je uspela da me smiri, kao što je to oduvek znala. Kao mala, par njenih toplih reči i ja bih se uspavala za tili čas.
Xx: Kuc, kuc...
Režanje na vratima i dva puta kucanja na vratima me je odmah podiglo na noge. Pobogu, isti glas iz toaleta..!
Mama: Helena, pitam te nešto. Je li sve u redu?
Helena: Da, ovaj... domar kuca. Javiću ti se sutra, volim te.
Izgovorila sam te reči za slučaj da se više ne čujem sa njom. Znala sam sa kim imam posla, znala sam da će i ovaj trenutak doći... Bacila sam telefon na sofu i bosa se približila ulaznim vratima. Iako sam bila zaključana, onaj ko želi da obori vrata oboriće ih i pod ključem. Sa drhtajem sam okom provirila kroz špijunku i videla crnu masku preko lica. Čak ni boju očiju nisam razaznala.
Xx: Opet se srećemo. Kako si večeras?
Ignorisala sam njegova pitanja, možda će pomisliti da nisam tu. Svetlo mi je ugašeno. Najtiše što sam mogla sam prevukla komodu i pribila je uz vrata da se dodatno zaštitim.
Xx: Odgovori!
Snažan udarac u vrata me je gotovo naterao da vrisnem, ali sam se ipak ugrizla za jezik. Ne, ne otkrivaj se Helena...
Xx: Znam da si unutra! Želiš da te zastrašim malo, hm?
Udarci po vratima su počeli naizmenično da se nižu i time su povećavali strah u meni. Uterivač straha i trepeta se nalazio ispred mog stana, crna mrlja iz mog života se vratila po još.
Helena: Ne, ne mogu...
Doteturala sam se nazad do sofe dok su mi kolena klecala. Ne smem ponovo dozvoliti da mi se život uništi. Jedan od njih se vratio po mene, da mi opet napakosti i oduzme toliko od života.
Helena: Stefan, Stefan...
Dohvatila sam telefon i drhtavo našla Stefanov broj. Nemam na koga drugog da se oslonim. On će me zaštititi, samo on...