Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 118. deo

~ Izleči mi rane ~
●118.deo●
✦Stefan✦
Na golim grudima mi je Helenino toplo lice ležalo. Dremali smo na rasklopljenoj sofi i pravili se da gledamo poslednje scene nekog ljubavnog filma. Ni sam se više ne sećam o čemu se radilo u filmu, već sam bio opijen Heleninim divnim mirisom nakon tuširanja. Ali, i bez toga je ona najčistije mirisala.
Primio sam rano jutros poziv iz zatvora sa tužnim vestima. Zapravo upravnik je to smatrao tužnom vešću, ali ne i ja. Trevora su pronašli mrtvog u postelji, a kasnije su uspostavili da mu je naprosto srce stalo. Ipak njegova operacija i nije bila uspešna. Stres koji je preživeo se nije mogao ukloniti tako lako da bi se on oporavio. Ne znam ni da li bih ikada želeo da se on oporavi. U mojim očima je i on kriv kao i njegovi sinovi. Helena se blago uplašila, ali je ćutke preko svega toga prešla.
Helena: Zvala me je Manuela oko podne danas. Plakala je zbog Trevora, ali me je konstantno pitala kad se vraćam na posao.
Očigledno Manuela nije znala težinu Helenine traume, kao da je lako vratiti se na mesto gde si mesecima proživljavao prošlost nesvesno.
Stefan: Šta si joj rekla?
Helena: Rekla sam da ne znam i da mi treba još oporavka. Tako sam zatvorila celu tu temu.
Stefan: A ti, želiš li tamo ikada više da radiš?
Ćutala je kratko, a potom je glasno uzdahnula.
Helena: Ne znam. Valjda bi bila ispravna odluka bila da nastavim sa tim poslom. Ne smem dopustiti prošlosti da me uhodi i da mi staje na put. Možda odem sutra, da vidim kako će mi biti. Želiš li sa mnom da ideš?
Stefan: Naravno da ću ići, ne želim da te pustim samu tamo. Ionako će ti se Manuela popeti na glavu.
Našalio sam se i izmamio joj divan i ženstveni osmeh. Stegao sam je čvršće uz sebe i zavukao nos u njenu kosu. Da mogu, ugušio bih se njenim mirisom!
Helena: Šta misliš... je li bio dečak ili je bila devojčica?
Izgleda da sam nesvesno postavio ruku na njen stomak, pa je iz nje proisteklo to pitanje. Zanemeo sam i potrudio se da ne budem ukočen pokraj nje. Opet ta bolna tema, ali je moramo jednom preći.
Stefan: Ne znam... ako je bila devojčica, bolje bi bilo da liči na tebe.
Helena: Zašto?
Stefan: Da ima prelepe smeđe oči i svilenu bademastu kosicu. Da imamo minijaturnu Helenu.
Helena: A da je bio dečak, kako ga zamišljaš?
Ućutao sam se i progutao knedlu u grlu. Suze su mi bile na ivici očiju, ali sam ih ugasio za ovo veče.
Stefan: Naučio bih ga da poštuje ženske osobe i da ih nikada ne povredi.
Prebacio sam pogled na nju, oči su već bile pune suza. Znala je na šta mislim. Ne želim da u budućnosti moja deca budu žrtve ili nasilnici, ne želim da prolaze kroz ono što je moja Hel prošla.
Helena: Bože, što te volim..!
Uspravila se i zagrlila me snažno dok mi je nizala poljupce niz vrat. Kikotao sam se stežući joj struk uz sebe, pa sam udahnuo duboko.
Ne, Helena.
Ne znaš zapravo koliko ja tebe volim.
Volim te više od celog univerzuma.
Volim te bezuslovno.
Volim te uvek i zauvek.