Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 69. deo

~ Izleči mi rane ~
●69.deo●
✦Ben✦
Gušio sam se svakog dana u svom stanu, zidovi su postajali sve uži. Suzbijali su me, kao da mi rebra lome. Trebao mi je izlaz odavde, možda neko kratko putovanje. Da se udaljim i od Helene i od Stefana... Morao sam da se radujem kada mi je javio da su on i Helena započeli vezu. Zapravo, nisam morao da glumim zaista sam bio srećan zbog njih. I srećan i nesrećan! Čudilo me je i što on ništa nije primećivao u meni, ni Helena mu nije rekla šta sam priznao. Da li bi se naljutio na mene kada bi saznao? Da li bi mi ikada više verovao?
Ben: Dosta je bilo, Bene...
Odmahnuo sam rukama i nalio sebi konjak. Češće pijem otkada ne mogu ni Stefanu da kažem svoje muke i misli. Alkohol mi postaje veran prijatelj. U mraku svake noći mi se vid izoštrio da mi nijedno svetlo nije bilo više ikad potrebno. U tom mraku, u kasnim satima, kucanje na ulaznim vratima je bilo iznenadno. Sa sve čašom konjaka u ruci sam ih otvorio i video Reu. Pa zašto ona sad?!
Ben: Vidi, ako ćeš ponovo da urlaš na mene zbog raskida sa Stefanom...
Rea: Neću.
Prekinula me je u sred rečenice i naiskap popila konjak iz moje ruke. Po prvi put vidim ovako staloženu Reu, valjda će ovo izaći na dobro. Nisam je ni ponudio da uđe u stan, a ona se već smestila na sofu zatvarajući oči. Ne planira ona da ode uskoro, vidim ja to.
Ben: Zašto si onda došla?
Rea: Ne plaća mi se alkohol, da budem iskrena. A znam da ti uvek imaš nekoliko zaliha flaša. Imaš još konjaka?
Zavrtela je praznu čašu u ruci, pa sam joj dolio još. Došla si ti Rea na pogrešna vrata da preboliš Stefana. Ni milion litara alkohola ti neće pomoći da ga zaboraviš kad znam koliko si opsednuta njime.
Ben: Ovo tvoje ponašanje je... prilično... drugačije. Nisi besna, ne lomiš ništa, ne udaraš mene. Malo mi je to čudno.
Rea: Došla sam ovde da pijem i da zaboravim Stefana. Raskinuo je sa mnom jer voli Helenu, a ne mene. Ne mogu ga nikako naterati da zavoli mene. A i ti deluješ kao da patiš za nekim, da nisi i ti zaljubljen u Helenu?
Gromoglasno se nasmejala, slivajući gutljaje konjaka jedan za drugim niz svoje grlo dok sam ja to njeno pitanje prećutao. Tada me je ozbiljnije pogledala.
Rea: O Bože, i ti si zaljubljen u nju...
Ben: Nije u tome stvar! Mene će proći brže nego tebe!
Izrevoltiran njenim zadirkivanjem, popio sam i ja svoju punu čašu konjaka i već se spremio za narednu. Četiri osobe - Stefan, Helena, Rea i ja - a tolika zavrzlama oko međusobnih osećanja. Kamo sreće da emocije ne postoje!
Rea: Neverovatno... Nisam ni slutila da će ti zapasti za oko... zna li Stefan to?
Ben: Ne, ali sam priznao Heleni. Reći ću i njemu sigurno, ali ne sada. Dok ne smislim kako...
Kako sam shvatio da će Rea biti mirna a ne agresivna, opustio sam se i seo do nje na sofu sa sve flašom konjaka između nas. Sad smo oboje dotakli dno u ljubavi, možemo jedno veče zajedno da pijemo i tugujemo.
Rea: Mi smo nesrećnici, Bene... pravi nesrećnici.
Ben: I to što kažeš...
Samo naše glasno gutanje pića se čulo u prostoriji narednih nekoliko minuta. Da smo u nekoj od onih najtiših soba na svetu, verovatno bi nam se i tužni otkucaji srca čuli. Najednom, Rea je zajecala. Slomila se napokon, izgleda. Upalila je lampu na stočiću sa strane, pa je lice zaronila u svoje dlanove. Da je utešim? Šta bih pa mogao da uradim!
Ben: Hoće li ti biti lakše ako ja budem plakao zajedno sa tobom?
U šali sam upitao, a ona se sledeće sekunde našla u mom krilu gurnuvši čašu da se razbije na pod. Disanje mi se zaustavilo dok su Reine zenice bile najviše moguće raširene.
Ben: Šta..?
Rea: Možemo jedno drugome drugačije pomoći...
Već sam znao šta joj u mislima, te sam je odmakao blago od sebe.
Ben: Oboje smo pijani, ti pogotovo izgleda...
Uz nagli prekid rečenice, Reine usne su se zalepile za moje. Sisale su ih i grizle sve do skoro same krvi, pa je alkohol u mojoj krvi takođe proradio. Baš me briga više! Stegao sam je za uzani struk i najzad počeo silno da uzvraćam poljupce. Stenjanje se izmešalo sa uzdasima, pa sam je u naručju poneo ka mom krevetu u spavaćoj sobi. Bacio sam preko nje, ne mareći za to da li sam je zgnječio ili ne. Na svojoj koži sam osetio njenu vrelu, samo što se nije zapalila vatra na njoj! Vešto sam prstima jedne ruke otkopčavao dugmad na njenoj košulji, pa sam se izmakao razmakavši tkaninu. Rea ipak ima prelepo izvajano telo, ili je to samo do mog pijanstva...
Rea: Molim te, Bene... za nas...
Kuckala je nervozno noktom o metalni deo mog kaiša, pa sam uzeo duboki uzdah pre nego što sam ga strgao sa sebe. Minut po minut, odeća se gomilala na podu, pa smo goli nastavili naše ljubljenje. Nešto što će nas oboje opustiti ove noći je vrela postelja. Ma koje god posledice nas ujutru sačekale...