Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 90. deo

~ Izleči mi rane ~
●90.deo●
✻SREDINA NOVEMBRA✻
✦Helena✦
Zimi su stizali usklađeni zimski projekti, poput dizajniranja novog ski centra čak u Švedskoj koji je bio najvažniji sada. Isprva sam bila iznenađena što smo mi iz Dandija uspeli da se izborimo za tako veliki projekat za Švedsku, ali mi je zatim pripala čast što baš ja radim na tome. Ski centar će sa radom početi na zimu sledeće godine, tako da imam sasvim dovoljno vremena da ga opremim najbolje što mogu. I Trevor je bio zadovoljan što je njegova kompanija dobila ovaj projekat, a svu zaslugu je prepisivao meni. Tvrdio je da su zbog mojih sposobnosti dobili projekat na tenderu. Možda to i jeste tačno, ali ne znam. Meni je važan samo posao.
Helena: Na recepciji će morati dosta da se poradi, plafon je lošeg kvaliteta. Rekli su da se pretprošle godine ljuštio u velikim delovima, ne želimo da se to ponovo dogodi pred turistima. Kada se to sanira dobro, onda ćemo moći da radimo na nameštaju. Napisala sam ti datum poručivanja na vrhu papira, pripazi na to molim te.
Zatvorila sam fasciklu i pružila je Manueli sa instrukcijama. Sve je pažljivo zapisivala, a potom je otišla iz moje kancelarije. Htela sam malo da predahnem i pre pauze, ali je nakon Manuele ušao Stefan.
Helena: Ljubavi..!
Radosno sam skočila sa stolice i zagrlila ga, ali sam osetila nešto drugačije kod njega.
Helena: Šta se dogodilo?
Stefan: Zvali su me iz policije, imaju nešto novo. Traže da dođemo u stanicu.
Blagi nemir sam osetila u sebi, ali sam odmah pokupila svoje stvari i krenula za njim u auto. Tokom cele vožnje sam se pitala šta su to sada pronašli što nisu pre osam godina. Šta je to sada iskočilo?
Želela sam da utrčim u policijsku stanicu, ali sam ipak bila staložena pored Stefana. Oboje nas je izjedala znatiželja i iskočili bismo iz svoje kože. Uputili su nas na glavnog inspektora koji je sada vodio moj zastareli slučaj. Da nije bilo Stefana da ga ponovo pokrene, ko zna da li bi se iko zanimao time.
Inspektor: Hvala što ste došli ovako brzo. Nešto bih vam pokazao.
Okrenuo je ekran svog kompjutera i pustio nam snimak. Bio je jako lošeg kvaliteta, ali se videlo kako dva momka istrčavaju iz ulice gde sam ja bila silovana. Nakon nekoliko trenutaka, Stefan je sa mnom u naručju istrčao takođe iz te ulice. U šoku sam razdvojenih usana posmatrala snimak iznova i iznova, ne verujući da gledam sopstvenu prošlost.
Inspektor: Ovo je zapravo stari snimak koji je otpočetka istrage bio tu. Međutim, zbog lošeg kvaliteta nisu mogli ništa da urade da ga poboljšaju. Ja bih to sada pokušao. Poboljšao bih snimak kako bi otkrili lica ovih momaka koji su pobegli.
Stefan: Hoćete da kažete da.. postoji šansa? Postoji šansa nakon osam godina?
Stefan je već cvrkutao sa njegovim glasom dok sam ja i dalje u neverici sedela i čekala inspektorov odgovor. Od njega sada sve zavisi.
Inspektor: Mislim da postoji šansa.
Uz blagi smešak je klimnuo glavom, te su se moj i Stefanov pogled susreli. Trenutak koji smo oboje tako željno čekali je konačno na dohvat ruke. Iza ćoška je. Uspeli smo da se saberemo na kratko i izađemo iz stanice na svež novembarski vazduh. Sve je ovog jutra delovalo tako mirno sve do malopre. Sada je ponovo nastao haos, ali napokon onaj pozitivni haos. Ima nade da se oni koji su mi sve oduzeli kazne.
Stefan: Hel, ljubavi... jesi li dobro?
Obuhvatio mi je obraze isprečivši se ispred mene.
Helena: Da, samo... toliko godina sam se mučila i živela u strahu, a sada... sada će oni platiti za sve to. Da li je to moguće..?
Kroz suze sam se osmehnula i tada je i Stefan zaplakao sa mnom.
Stefan: Biće pravde za tebe, Helena.