Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 44. deo

~ Izleči mi rane ~
●44.deo●
✻NAREDNI DAN✻
✦Helena✦
Probudila sam se sa mokrim jastukom ispod levog obraza. Plakala sam veći deo noći - što od tuge i bola, što od sreće. Našla sam svog spasioca, ili je on našao mene. A možda smo se zajedno našli na pola puta. Ipak, uz sve te suze probudila sam se nasmejana, pa sam sa malenim olakšanjem otišla na posao. I dalje sam vrtela Stefanove reči u glavi, zamišljala slike onako kako je on to video i doživeo. Ali opet, nisam mogla da osetim ono što on oseća. Ujedno, bila sam i srećna jer je pronalazak njega bio i napredak za moj oporavak. Sigurna sam da će se Sonja obradovati kada čuje šta sam saznala.
Odmah po ulasku u kancelariju, Manuela me je upoznala sa novim projektom koji je stigao ovo jutro. Nije bio previše zahtevan, mladom bračnom paru je trebala pomoć oko odabira nameštaja koji bi se uklapao u izgled stana. Nema lakšeg posla. Obaveze u kompaniji su mi lako odvlačile pažnju sa privatnih problema, što sam i htela u samom startu. Ali opet je tu taj osećaj da samo odlažem rešenje svojih problema.
Trebao mi je razgovor sa Sonjom, ali tek za dva dana imamo zakazan termin a ja ne mogu da uletim danas nikako. Ne smem ni ja da preterujem, nije mi život u opasnosti.
Ali srce jeste.
Sada kada znam da je Stefan moj spasilac, ljubav prema njemu jača nekontrolisano.
Došlo je i vreme pauze za ručak, a Manueli sam rekla da neću izlaziti nigde. U jednom trenutku sam i želela da izađem na svežiji vazduh od ovog u kancelariji, mada me je Stefanova poruka preduhitrila u toj nameri.
"Ako sam ti samo zadao još veću bol, žao mi je... Zaista to mislim. I trudiću se da te izbegavam ako ti smetam. Samo mi kaži šta želiš, molim te..."
Osećala sam se užasno nakon pročitane poruke. Nisam odgovorila, nisam ni znala šta da mu kažem. Zadala sam mu grozan udarac time što sam sinoć bez reči otišla. Pobegla. Nije to zaslužio.
Zaplakala sam ponovo i uništila današnju šminku. Dlanovima na usnama sam pokušavala da prigušim svoje jecaje, a to mi je jedva polazilo za rukom. Budala si, Helena. Prava si budala!
Tom: Ajoj, šta je ovo?! Šta ja to vidim?!
Prepadnut mojim plakanjem, brzo sam obrisala suze i stabilizovala se pred Tomom.
Helena: Nije ništa... odjednom dođe tako nekad...
Tom: A ne ne, nije ovo odjednom! Osetim ja to dobro. Hajde, izjadaj mi se.
Potapšao je svoja kolena smestivši se na stolicu ispred mene, kao neka drugarica spremna da sluša moje probleme.
Helena: Povredila sam osobu koja je meni spasila život. Ljutila sam se jer je ta osoba skrivala nešto i... I sada ne znam kako da se iskupim...
Tom: Zašto bi se iskupila? Tebi je bolje, a ta osoba je lagala i krila tajnu. Nema potrebe da se izvinjavaš, niti bilo šta da radiš.
Skupila sam obrve i ozbiljno pogledala u Toma. Zaista je tako mislio, nije se šalio nimalo.
Helena: Ne, ne zaslužuje to. Nikako. Moram se iskupiti.
Tom: Ja to ne bih tako uradio.
Zavalio se nazad u stolicu i zagledao se u plafon iznad. Videlo se da se u njegovoj glavi nešto odvija, i to nešto što se meni verovatno neće svideti. Ali, želim da ga bolje upoznam. Iako će to možda biti gadno.
Helena: Šta bi ti uradio onda?
Tom: Ma daj, da neko meni nešto krije a da je vezano za mene... igrao bih se sa njim iskreno. Pomislio bi da sam prešao preko toga, a zapravo bih ga iskorišćavao. Kad god se meni ćefne..! To i tebi predlažem.
Helena: Da iskorišćavam osobu koja mene voli i koju ja volim?
U neverici onoga što čujem sam upitala, i plašila se njegovog iskrenog odgovora.
Tom: Da, Helena. Osoba te je lagala dugo, zar ne? Zašto bi joj oprostila. Svakako razmisli, ali...
Pročistio je grlo i nagnuo se preko stola ka meni. Pogled mu se izmenio, uozbiljio i zamračio.
Tom: Mnogo je lakše i lepše kada imaš nekoga u šaci. Bolje se osećaš kada te neko bez pogovora sluša.
Naposletku se osmehnuo i uz izgovor da ima posla izašao iz kancelarije. Manipulacija... ne, ne želim ni da pomišljam na to. To nije normalno, Tom nije normalan. Uplašila sam se od njegovog pogleda i glasa, delovao je tako... užasno. Tom ima ozbiljnih problema.