Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 57. deo

~ Izleči mi rane ~
●57.deo●
✦Helena✦
Uznemirena svojim ishodom i odlukama koje sam naprasno donela, javila sam Manueli da uzimam slobodan dan na poslu i hitno zakazala razgovor sa Sonjom. Jedino će mi priča sa njom pomoći da prebrodim ovaj težak dan i natečeno lice od plača. Taksi me je odvezao do njene ordinacije, pa me je u tišini Sonja posmatrala kako plačem kao kiša. Kroz jecaje sam uspela da kažem šta sam uradila a čak sam i od nje, psihijatra, dobila prekoran pogled. Ipak, ćutala je sve dok se ja nisam malo umirila i imala snage da nastavim razgovor.
Sonja: I šta ćemo sada? Sada nećemo imati nikakav napredak.
Helena: Znam da sam pogrešila...
Ućutala sam se i pomno ispod obrva posmatrala Sonjin sledeći korak. Niko nije rekao da će ovo biti lako, ali ja sve otežavam kad ne treba.
Sonja: Jedeš, spavaš, tuširaš se, radiš... razumem, u glavi ti je neprestano ta noć. Sve gadosti ti se u mislima ponavljaju. Dodatno te i uznemirava to što krivci nikada nisu pronađeni i kažnjeni. Mada, Stefana ne treba da izbrišeš iz svog života. Ne nakon svega.
Povila sam glavu kao dete koje je prekoreno, pa sam nervozno lomila prste u svom krilu. Da ga pozovem i kažem da se kajem? Naljutiće se, misliće da se igram sa njim...
Sonja: Izvoli.
Pružila mi je u jednoj ruci tri stvari: čist beli papir, crno penkalo i ukoričenu svesku ispod papira. Zbunjeno sam skupila obrve i čekala njen zadatak. Očigledno je da nešto treba da pišem. Nikada pre nisam ništa pisala na razgovorima sa njom, sve smo usmeno radile...
Helena: Zar mi nećete reći šta da ispravim sada..?
Sonja: Ovog puta ćemo drugačije. Uzmi penkalo i bez žurbe napiši jedno pismo. Naglasi da je za Stefana na početku i napiši sve što osećaš. Ako već ne možeš naglas sve da kažeš, prenesi to na papir.
Skinula je svoje naočare i odložila ih na radni sto. Zadatak je bio jasan i glasan, ali su se moje oči izgubile na tom praznom papiru. Da pišem pismo Stefanu..? Imalo je logike. Uzela sam penkalo i progutala knedlu u grlu...
"Dragi moj Stefane,
Ni sama ne znam kako da započnem sve ovo. Ponovo sam te povredila, ne znam ni ja po koji put... Stalno grdim sebe zbog toga, a ne znam kako da prestanem sa ishitrenim odlukama. Rekla sam da želim da budeš srećan, to i mislim. Želim da budeš srećan sa mnom, to ti nisam rekla. Jer da jesam, ti se ne bi okrenuo i otišao. I nikada se neću naljutiti niti snužditi zbog toga, jer ti ni za šta nisi kriv. To je moja krivica.
Ali te volim.
Volim te bez ijednog poljupca.
Volim te bez ijednog dodira.
Volim te celim srcem.
Volim te čitavom dušom.
A opet nađem način da te povredim. Da mogu, sebi bih sad isekla jezik kojim sam ti rekla da odeš od mene..! Kako ću te ponovo pogledati u oči... ne znam. Ali znam da neću odustati od nas, barem ne zauvek. Možda me budeš čekao, jer si uporan. Moj uporan heroj.. Ako me budeš čekao, zaleteću ti se u zagrljaj i nikada te neću pustiti. Ako ne budeš čekao... opet ću te razumeti i poželeti ti sreću. Ništa nije bitnije od tvoje sreće, Stefane...
Voli te tvoja Hel."
Tople suze na svojim obrazima nisam ni osetila dok sam pisala. Ono što jesam osetila jeste olakšanje u grudima. Znala sam šta hoću i znam šta treba da uradim, samo mi treba vremena. Pružila sam nazad ispisano pismo Sonji, pa ga je ona natenane čitala upijajući u sebe svaku reč sa papira. Ćutke ga je savila i smestila u jednu kovertu koju je prethodno izvukla iz svoje fioke. Potom je kovertu pružila nazad meni, tek tada mi ništa nije bilo jasno.
Sonja: Stavi ovo pismo na noćni stočić pored sebe, neka ti bude blizu. Ne otvaraj ga, već samo misli o njemu. Kada budeš bila spremna, ispravi grešku sa Stefanom i kada napokon ne budete imali prepreke daćeš njemu ovo pismo da ga pročita.
Helena: A ja... kako sada da ispravim grešku..?
Sonja: Sada je to na tebi da smisliš. Ako misliš zaista ono što i u ovom pismu piše, potrudi se. Jesmo li se razumele?
Pokunjeno sam klimnula glavom i spakovala kovertu u svoju tašnu. Život nema šablon, nema uputstvo za upotrebu koje možeš ispratiti korak po korak, već je sve na čoveku. Svaka odluka, svaka reč, svaki pokret... sve je posebno i unikatno za jedno biće. Tako je i sa mnom. Ovaj put me čeka rizik koji će odrediti gde će moj život otići. Pravo ka Stefanu ili... miljama daleko od njega.