Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 55. deo

~ Izleči mi rane ~
●55.deo●
✦Stefan✦
Već je bilo sat vremena nakon ponoći, a ja sam u Heleninoj kuhinji lagano čekao da se čaj dokuva. Uspeo sam da je smirim i ušuškam na sofi, a razgovor o ovom zastrašivanju ispred vrata ćemo ostaviti za sutra. Ne želim ponovo da je uznemirim pričom o tome sada kada se taman smirila.
Helena: Nisam imala koga da pozovem.. Žao mi je što sam te uznemirila...
Stefan: Rekao sam ti da ću i u pola noći biti tu za tebe. Pogotovo kad je ovako nešto u pitanju.
U pozadini je moj telefon počeo da zvoni, pa je Helena pogledala zbunjeno u njega.
Helena: Rea... te zove...
Stefan: Prekini poziv.
Ipak, nije me poslušala i ostavila je telefon da zvoni. Spustio sam ispred nje šolju vrućeg čaja, pa sam uzeo i isključio telefon. Ne želim da me uznemiravaju njeni pozivi dok sam sa Helenom. Ne želim da me ona više uopšte zove, kad bolje razmislim.
Stefan: Došla je kod mene da bi se pomirili. Čisto ako te zanima...
Helena: Nema veze... mislim, ko sam ja da meni polažeš račune?
Šaljivo je dodala, a ja sam se iza ivice šolje nasmešio. Tebi ću sve da kažem, Helena. I ono što je nebitno.
Helena: Zar ćeš i ti da piješ čaj u ovo doba? Mislila sam da je to samo kad si pijan ili bolestan...
Stefan: Kafa će me razbuditi, a i već sam popio dosta danas. Taman mi sada prija čaj.
Uvijena u ćebe, izgledala je na malenu bebicu umotanu u peškirić posle kupanja. Toliko odrasla i uspešna žena, a ovako u polumraku liči na malenu devojčicu. Na možda našu devojčicu...
Prodrmao sam glavom krišom i dozvao se pameti. Ni pravilno je poljubio nisi, a već o deci misliš Stefane!
Helena: Bože, mama!
Nisam razumeo njenu ishitrenost kada je zgrabila svpj telefon i u pola noći pozvala broj.
Helena: Neke cevi su popustile, pa je domar bio tu sa komšijom. Upravo su popravili i kod mene kvar, pijemo čaj.
Očigledno je deo o zastrašivanju debelo slagala majci. Pitam se kakvi su oni, šta li bi rekli za mene kada bi znali da sam im ja ćerku našao?
Helena: Da, tu je i dalje komšija Stefan. I on je pomogao, uvek se nađe kad mi zatreba.
Sagnute glave, počeo sam tiho da se smejem. Ko zna kako bi zapravo taj "kvar" protekao!
Helena: Da, možeš da ga čuješ..!
Izbacila je oči napolje i dodala mi telefon. Ja da pričam sa njenom mamom? Pa šta ja da joj kažem?! Smotano sam uzeo telefon zamalo ga ispustivši, pa sam pročistio grlo.
Stefan: Da, dobro veče. Nema potrebe da brinete za Helenu, čuvamo je mi ovde dobro.
Bio sam u oblacima da nisam ni čuo šta je ona govorila meni. Ali, ima prijatan glas.
Stefan: Odmorite se Vi slobodno, a nadam se da će biti prilike i da se upoznamo.
Uz još par reči pozdrava sam prekinuo poziv, pa se Helena zakikotala. Dobro je da je i njoj do smeha koliko je meni.
Stefan: Prijatna žena...
Helena: Izgledao si tako ukočeno..!
Ubrzo je Helena počela da zeva iako je čaj ostao skoro pa netaknut. Već smo zašli duboko u noć a nije ni čudo što je umorna, svašta se večeras dogodilo. Naslonila se nazad na sofu i pokrila se ćebetom do grla iako je avgust bio topao.
Helena: Hoćeš li otići..?
Bojažljivo je upitala kroz poluotvorene oči. Osmehnuo sam se, sklupčao se kraj nje i uzeo drugo ćebe da se pokrijem. Čak se i meni prispavalo, a treba da budem budan i da je čuvam...
Stefan: Ne idem nigde, Hel... nigde. Lagodno spavaj.
Nasmešila se na njen novi nadimak, Hel. Bilo je tako kratko i jasno, a preslatko. Moja Hel...
Helena: Laku noć, Stefane...
Stefan: Laku noć, Hel...
Ona je za par trenutaka zaspala dok sam je ja ne trepćući posmatrao. Lica su nam bila jako blizu, na svojim usnama sam osećao njen topli dah... Približio sam se i dotakao njeno čelo svojim. Tako je toplo..! Skoro su nam se i nosevi okrznuli, a ja sam umirao od želje da dotaknem njene usne..!
Ne Stefane, moraš polako. Moraš polako zbog nje.
Usne sam približio vrhu njenog nosa i tu ostavio poljubac. Bolje išta nego ništa... Sve dok mi ne dozvoli da ljubim njeno lice, ovaj poljubac će ostati moja mala tajna.