Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 12. deo

~ Izleči mi rane ~
●12.deo●
✻NAREDNI DAN✻
✦Helena✦
I dalje nisam razumela jučerašnji nesporazum oko mog upisa u teretanu. Taj Stefan me je čudno posmatrao, gotovo proučavao. Neki veoma čudan i ludački osećaj je u meni lebdeo, nisam se plašila njegovih pokreta. Pred spavanje sam dosta razmišljala o tome, ali nije bilo odgovora. Ujutru sam se sa istim pitanjem probudila.
Helena: Nećeš ti odgovor skoro pronaći, Helena. Džabe se mučiš ovako...
Uzdahnula sam duboko i prošla sam pored recepcije gde me je Ben pozdravio sa velikim osmehom.
Ben: Dobrodošli opet! Srećno u Vašem prvom danu!
Helena: Hvala!
Činilo mi se da me je danas i on čudno pogledom, a možda sam samo i umislila. Našla sam se u ženskoj svlačionici teretane, ali sam već bila obučena u odeću za trening, pa sam samo skinula duks i bila spremna za vežbanje. Crna majica na bretele je stezala moj struk i dobro prikrivala ožiljak. Godinama sam se trudila smanjim njegov reljefasti izgled, i kada sam to zapravo i uspela, ostao je samo ogavna široka i bela linija. Pod odećom se nije mogao napipati tako lako, ali bi se preko gole kože sve osetilo.
Dok sam ja došla do slobodnih strunjača, teretana se za nijansu ispraznila. Nisam se nimalo razumela u sprave za vežbanje i odakle treba da počnem.
Stefan: Novim članovima treneri moraju pomoći prve nedelje. Očigledno je da i Vama ništa nije jasno odakle da krenete.
Okrenula sam se i ugledala Stefana prekrštenih ruku kako me gleda. Ponovo iste plave oči ispod gustih tamnih obrva, i ponovo mi nisu izazivale nemir u telu. Prijatno sam se osećala.
Helena: Obzirom da mi je ovo prvi put u teretani.. u pravu ste, ne znam šta treba da radim.
Stefan: Da ste mi odgovorili na pitanje zbog čega ste ovde, mogao bih da Vam preporučim tačno šta da radite.
Helena: Mislila sam da smo to već rešili juče, nisam u obavezi da se pravdam. Samo želim da budem jača.
Izvio je usne i klimnuo glavom. Možda će mu zaista to biti dovoljno da me više ne ispituje.
Stefan: Dobro, onda možemo početi sa običnim vežbanjima za prvi dan. Znate, čučnjevi, sklekovi, trbušnjaci... Odaberite strunjaču.
Helena: Vi ćete... da mi pomažete? Zar Vi niste samo vlasnik?
Stefan: I vlasnik i licencirani trener, na možda Vašu žalost.
Nadobudno mi se nasmešio i uspeo je da me iznervira već prve sekunde. Uporan je bio da se meni približi, od svih osoba na planeti baš je mene izabrao!
Stefan: Izvolite.
Rukom mi je pokazao na strunjaču, pa sam morala da ga poslušam. Prvi su na redu bili čučnjevi, ali me je već pri prvom zaustavio i dao mi kritiku.
Stefan: Leđa su Vam potpuno pogrešno postavljena.
Helena: Kako..?
Stefan: Pa, nisam siguran. Ne mogu da Vam vidim kičmu. Sve devojke dolaze u topovima, a ne u majicama koje pokrivaju donji deo leđa.
Stegla sam zube i izdahnula koliko god sam tiše mogla. Koliko sam mirna i bez straha pored njega, toliko besa se u meni nagomilava. A bes odavno nisam osetila u svojim venama.
Helena: Ne želim da se svlačim u tako malu odeću. Dovoljna je ova majica i helanke.
Bio je iza mojih leđa, pa nisam mogla da vidim njegovu reakciju. Možda sam ga sada zaista ostavila bez teksta. Nisam dozvoljavala da me bilo ko ugnjetava i omalovažava. Međutim, koža mi se sledila pod njegovim iznenadnim dodirom. Dlanovima mi je obuhvatio struk, pravo preko mog ožiljka, pa je pokušao da mi stegne struk. Istrgla sam se i udaljila od njega dok mi je srce tuklo kao ludo! Zabezeknuto sam ga gledala uzimajući što više vazduha. Ipak se nisam toliko sigurno osećala pored njega.
Stefan: Šta se upravo dogodilo..?
Helena: Ne možete da me dirate kada poželite! Nije me briga da li ste trener ili vlasnik celog sveta, ne smete da me taknete..!
Pogled mu se snuždio i na trenutak sam shvatila da su mu dlanovi zadrhtali. Možda sam preterano reagovala i uplašila ga...
Stefan: Ja... nisam hteo. Izvinjavam se zaista...
Grubim koracima sam napustila glavnu salu i užurbano sam pokupila svoje stvari iz svlačionice. Bojala sam se tuđeg dodira, muškog dodira.
Ben: Je li sve u redu...
I pored Bena na recepciji sam projurila i zatvorila se u lift. Vrištala bih najsnažnije da mogu, da mogu da okončam ovu agoniju u mom telu i duši... A nikada je neću okončati, previše me boli. Svaka naredna briga je pravila novi rez na mom telu. A najveći ožiljak je ostao tu da me stalno podseća na traumu.
Helena: Treba mi psihijatar...