Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 111. deo

~ Moj tata ~
●111.deo●
✻PAR NOĆI KASNIJE✻
✦Lazar✦
Zajedničko tuširanje nam je postalo rutina. Tačnije, sve smo zajedno radili jer je Valentinin stomak u osmom mesecu bio baš veliki.
Valentina: Sledeće nedelje ulazim u deveti mesec. Moramo ovih dana da spremimo stvari za bolnicu.
Lazar: To ću ja sutra, ne brini se ništa.
Sanjivi poljubac joj dam, te se vratim da joj obujem čarape. Ponekad ni kolena ne može da dohvati, pa joj oko dosta stvari pomažem.
Valentina: Ne..!
Trgnula se i svojim vriskom uplašila i mene.
Lazar: Šta..?
Zadržala se za stomak i zaškripala zubima. Odmah sam pod dlanom osetio kako joj se stomak zgrčio.
Valentina: Izgleda da ćemo bez stvari ići u bolnicu.. krenulo je.
Lazar: Po-porođaj.. je krenuo..?
Valentina: Ne još, ali kontrakcije jesu...
Klimnuo sam glavom smireno iako sam mogao od panike da se onesvestim. Tako je bilo i sa Leom.
Lazar: Dobro, idemo u bolnicu..
✻DVA SATA KASNIJE✻
Valentina je dremala u bolničkom krevetu, ali bi je bolovi u sekundi brzo probudili. Kao i sa Leom, opet mi je bilo krivo što trpi te bolove.
Lazar: Možeš li, jedina..?
Valentina: Nije tako strašno, izdržaću.
Slabašno se nasmešila, te sam joj otisnuo poljubac u čelo. Na putu do bolnice joj je u kolima pukao vodenjak, a već dva sata čekamo da krene porođaj.
Lazar: Malo nam je poranio gospodin.
Našalio sam se mazeći je po stomaku kako bih joj umanjio bol.
Valentina: Sreća pa nas je doktorka razuverila i rekla da je sve u redu.
Najviše smo se zabrinuli da raniji porođaj ne ostavi posledice na naše dete. Ali pošto je već sledeće nedelje ulazila u deveti mesec, nije bilo razloga za brigu. Anastasija i Ivan su usred noći otišli u naš stan i uzeli Leu kod sebe. Nismo mogli sa nama da je povedemo, a nisam siguran ni da li ću ja ostati svestan. Valentinine kontrakcije su se povećale i ubrzale, pa je to značilo skoriji porođaj.
Doktorka: Hajmo da proverimo..
Doktorka je ušla u sobu i bila zadovoljna onim što vidi.
Doktorka: Odlično, započinjemo porođaj.
Laknulo nam je oboma, ali sada za Valentinu sledi mukotrpno naprezanje. Stajao sam sa njene leve strane držeći je za ruku i ohrabrivajući je. Kao lavica se borila, a porođaj je potrajao. Mislili smo da će sa drugim detetom biti brže, ali smo se prevarili.
Doktorka: Glavica je izašla, sad ćemo jedno rame, pa drugo..!
Obrisao sam njeno znojavo čelo i stegao joj ruku. Njeni vrisci su se prolamali sobom, ali je svaku poteškoću savladala. Najteži deo, ramena, konačno je prošao i ostatak bebinog tela je lagao ugledao svetlost dana. Zaplakao je u doktorkinim rukama i čim su mu odsekli pupčanu vrpcu, privili su ga na Valentinine grudi. Zajecala je od sreće i stavila ruku na njegova malena leđa. Isprva mi se činio da je jako sitne građe, sve dok ga nisu oprali i uvili u pelene. Velika je beba bio, rekao bih na tatu. Plakao je kao kiša i tražio nas svojim ručicama. Valentina je duboko disala, pa sam i nju obasuo poljupcima. Ponosan sam bio na nju, na svoju suprugu.
Valentina: Jedini.. tu je, konačno nam se pridružio..!
Mislim da ni ona nije mogla sebi da dođe da smo upravo dočekali svoje drugo dete. Kosica mu je bila mokra i slepljena za kožu, ali je pod mojim dodirom bio dosta topao.
Lazar: Presladak je..! Liči čak i na Leu kad se rodila...
Preko Valentinine ruke sam postavio svoju i osećao njegovo mrdanje. Prijao mu je Valentinin miris i dodir.
Doktorka: Imate li ime?
Valentina: Imamo.. zvaće se Lav.
Ako mu se majka borila kao lavica, ponosno treba da nosi to ime.
Lazar: Naš mali Lav...