Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 121. deo

~ Moj tata ~
●121.deo●
✦Astra✦
Baš kako sam se i dogovorila sa Rafaelom, izašli smo u klub u subotu veče. To je bio poslednji vikend pre polaska na fakultet, a onda ćemo naše izlaske u klubove prorediti. Dovoljno će biti samo viđanje i šetnja, ne moramo izlaziti samo u klub da bi se zabavili.
Ovoga puta sam obukla kraću haljinicu iako sam se smrzavala napolju. Kako se u klubu prelamala plava i pink neonska boja svetala, bela boja moje haljine se isticala među masom ljudi. Provukli smo se do šanka i naručili naše uobičajeno, ali Rafael nije bio prisutan. Negde je odlutao.
Astra: Rafe...
Trgnuo se kada sam ga uzela za ruku jer me od muzike nije ni čuo.
Astra: Hajmo da izađemo ispred..
Uzeli smo svoja pića i izašli ispred kluba. I napolju se dosta glasno čula muzika, ali smo bili na svežijem vazduhu.
Rafael: Lepo ti stoji ta haljina..
Uhvatio me je za ruku i okrenuo ukrug. Sada mu je već raspoloženje drugačije, ili se samo pretvara.
Astra: Jesi li se čuo sa tatom?
Baš tim pitanjem, smešak mu nestane sa lica. Otpio je veliki gutljaj amerikana samo odlažući odgovor. Bojala sam se da se nije desilo neki raskol između njih.
Rafael: Jesam, dobro je. Koliko može da bude..
Astra: Ne može doći nikako?
Rafael: Ne može, odmah bi ga vratili sa granice. Zauvek mu je zabranjen ulaz u Englesku.
Deo Rafaelovog teškog perioda je zbog njegovog oca. Stalno su ga gledali i komentarisali kao dete kriminalca, a kada je njegovom ocu po izlasku iz zatvora zabranjen ulaz u zemlju, Rafael je to još teže podneo. Trpeo je još dugo zadirkivanja, a otac nije mogao da bude kraj njega.
Kraj nas je prošao jedan pripit momak i meni se nasmejao, a ja sam skrenula pogled. Kada nije dobio ništa od mene ušetao je u klub.
Astra: Možda možemo da ga posetimo. Šta misliš?
Obradovao se, ali je i sam znao da je to teže.
Rafael: Nema veze, nemojmo kopati po starim ranama.
I tako je zatvorio ovaj razgovor. Očigledno mi je bilo da ne želi dalje da priča o ocu, pa smo se vratili natrag u klub. Nisam mu dozvolila da se vratimo nazad za šank, neću celo veče samo da sedim kad mogu da igram. Ponovo smo se prepustili muzici i kao da razgovora od malopre nije ni bilo. Razmenili smo i par poljubaca, a zatim se Rafaelu rasplamsao bes. Nisam ni znala zašto sve dok nije skočio na nekoga iza mene.
Astra: Rafaele!
Vrisnula sam njegovo ime kada su se i ostali uplašili i udaljili od njega. Kada sam malo bolje pogledala, tukao je onog momka koji me je napolju pogledao. Udarci su leteli svuda, a Rafael je režao kao pas.
Rafael: Daću ja tebi te poglede na mojoj devojci!
Kada je obraz zaista pukao, uplašila sam se da se neće zaustaviti. Tući će ga dok ga ne ubije. Na sekundu nisam bila tu, misli su mi igrale pred očima. Gledala sam ga kako mu se ramena šire i kako se iskaljuje na tom momku da bi me zaštitio. Privlačilo me je to...
Astra: Rafe, nemoj!
Ruke su mi poletele ka njemu i uspela sam da ga smirim pre nego što je bilo ko od obezbeđenja došao. Progurala sam ga do zadnjeg dela kluba u slučaju da neko naiđe.
Astra: Šta radiš to..?!
Rafael: Ja šta radim?! On te je gledao kao plen! Trebao sam samo da ćutim, jel?!
Očito nisam bila sva svoja kada me je njegova vika uzbuđivala. A nije me bilo više briga za to.
Uzela sam ga za obraze i privukla u poljubac. Divlji, sočan i vlažan. Prijalo mu je, bes je nestajao i pretvarao se u strast koju su moje usne zadovoljno primale. Leđima sam udarila u zid iza sebe i uzdahnula kada su njegove ruke stegle moj struk snažno. Da, opaki momci su mi definitivno bili prioritet i tip koji me privlači strahovito.