Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 164. deo

~ Moj tata ~
●164.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Astra✦
Magdalena: To je on..?
Astra: Mhm.
Bez odvajanja usana sam potvrdila i nisam treptala. Magdalena i ja smo već bili u našem amfiteatru, a kroz prozor sam ugledala kako Maks parkira auto na omanjem parkingu fakulteta. Imali smo predavanja u istoj smeni ove nedelje. Kasnio je danas, te je namrgođeno izašao iz auta i žustro navukao sivi zimski kaput. Izgledao je kao poodmakli detektiv u takvoj garderobi. Snažan, zgodan i uticajan.
Magdalena: Ovo nisam ni ja mogla bolje da namestim..!
Nasmešila sam se tiho dok se ona vraćala ka svom mestu, te je Maks utom podigao pogled. Ugledao me je i nasmešio se blistavo mašući mi. Nespretno sam dotakla dlanom prozorsko staklo i ono se zamaglilo. Nestao je na glavnom ulazu za studente, a ja sam se kao manijak smešila misleći o njemu.
Magdalena: Ti si baš na sedmom nebu, a?
Astra: Kakvo sedmo nebo, ja sam na dvadesetom..!
Zakikotala se kad sam sela do nje u klupu. Ispričala sam joj svaki detalj od te noći na Dan zaljubljenih, a ona je kao sunđer upila svaku moju reč.
Astra: Samo...
Magdalena: I dalje se bojiš?
Astra: Itekako. Ne želim da on tako savršen bude neka gadna verzija najgoreg momka na svetu.
Magdalena: To je nemoguće, ali razumem te.
Astra: Samo želim... da je to ono pravo. Da je on ta osoba zbog koje ću se buditi nasmejana. Zbog koje ću biti van sebe kada treba i da se pogledamo. Želim da Maks bude ljubav mog života.
Pogledala me je sa blagim smeškom, te sam uronila lice u šake. Sve su to puste želje, ali strah nadvladava.
Magdalena: Za sve u životu se mora rizikovati, pa tako i za ljubav. Nećeš znati ako ne probaš, Astra...
Stisnula mi je šaku hrabreći me.
Magdalena: Zamišljaš li budućnost sa njim?
Zastala sam i zamislila se. Nisam nikada smela toliko daleko da maštam da ne bih uništila, a sada.. sada me je jedno njeno pitanje trglo i odvelo daleko odavde. Na mesto gde živim sa Maksom. Gde se ujutru budimo zagrljeni i nasmejani, gde imamo tonu poljubaca pre nego što uopšte i ustanemo iz kreveta. Zatim doručkujemo u našoj kuhinjici u kućici na plaži dok nam kroz prozore ulazi slani morski vazduh. Tu kućicu smo kupili nakon venčanja.
Magdalena: Astra?
Poskočila sam blago u stolici i moja kućica je nestala iz misli.
Magdalena: Ti si se izgleda baš zamislila..!
Astra: Baš sam daleko otišla. Čak do venčanja...
Magdalena: To! Biću kuma!
Nasmejala sam se tiho prekrivajući usta šakom jer je profesor već ulazio u amfiteatar. Mada, nije bila loša zamisao.
Kućica na plaži...
Profesor: Nadam se da ste spremni i odmorni, jer danas učimo o zloupotrebi prava. Pa počnimo!
Nije dangubio, predavanje je već počelo. Prvih par minuta sam i zapisivala nešto, a onda okrenula prazan list papira. Kućica na plaži... Uzela sam grafitnu olovku i počela da crtkam po papiru. Sve sam pamtila iz svoje mašte i kućica na papiru je postajala stvarna preda mnom. Mogla sam u glavi čuti naše glasove, smeh i odjeke poljubaca. Mogla sam čuti Maksov glas kada mi izgovori ime i onih njegovih slatkih sivih očiju kako sijaju ka meni.
"Moraš nekad rizikovati", i mama i Magdalena su mi to rekle. Možda je stvarno samo potreban mali rizik. I možda malo sreće.
Malo sreće za nas dvoje.