Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 114. deo

~ Moj tata ~
●114.deo●
✦Lazar✦
Lavova nervoza i plač su bili dosta jači nego Leini kada se rodila. Nije želeo da bude sam, već je neprestano bio ili u mom ili u Valentininom naručju. Ljuškali smo ga po ceo dan. Vale je bila preumorna, nekad bi i za vreme dojenja zadremala, pa bi je Lein radostan vrisak probudio i trgao iz sna. I večeras je zaspala oko devet sati. Lea se u svojoj sobi igrala sa lutkicama pred spavanje, Lav je konačno spavao u krevecu u našoj spavaćoj sobi, a ja sam za to vreme čistio njegove flašice u kuhinji. Sve sam munjevitom brzinom radio u slučaju da se Lav ranije probudi, a nisam želeo ni da se Valentina umara. Njoj je jedina obaveza da ga doji i da ga presvlači kada ja ne mogu.
Lea je bila i više nego dobra kada je došla u bolnicu da po prvi put vidi svog tek rođenog brata. Odmah se poigrala sa njegovim ručicama radosno.
Vrata spavaće sobe su mi ostala odškrinuta, pa sam u trenu mogao da začujem kada se Lav probudi. I naravno, probudio se, a ni sat vremena sna nije sastavio. Ostavio sam sve u kuhinji i potrčao ka sobi kako njegov plač ne bi probudio Valentinu.
Podigao sam ga iz kreveca i uneo u Leinu sobu. Ona je izgleda u međuvremenu već zadremala dok se igrala.
Lea: Tata..?
Lazar: Izvini bubice, Lav nam se probudio..
Spustio sam ga na kraj njenog kreveta i počeo sa presvlačenjem. Čak mi je i Lea pomagala iako je bila sanjiva.
Lazar: Dodaj mi sad novu i čistu pelenu...
Lea: Tata, jeste li i mene ovako presvlačili?
Lazar: Naravno, samo si ti bila mirnija od tvog brata. On nam je mali nestaško..!
Zakopčao sam mu benkicu i blago zagolicao po stomaku.
Lea: Ja sam bila mirnija?
Lazar: Jesi. Dosta si spavala i samo si tražila mamino mleko. Zato si i brzo rasla...
Ljuškao sam Lava u naručju i vrlo brzo ga uspavljivao. Gledala je nežno u njega i naposletku ga poljubila u pufnasti obraščić.
Lazar: Hajde i ti lezi u krevet...
Jednom rukom sam joj namestio jorgan i dao joj poljubac za laku noć.
Lazar: Lepo spavaj, bubice...
Lea: Laku noć, tata..
Ostavio sam malu lampu upaljenu i izašao sa Lavom iz njene sobe.
Lazar: A šta ti čekaš, mali gospodine..? Zašto ne spavaš..? Hoćeš da se družiš noćas sa tatom, hm..?
Na trenutak mi se nasmešio, a već u sledećem se uspavao. Odustao je od druženja noćas. Vratio sam se nazad u spavaću sobu i najnežnije ga spustio u krevetac.
Lazar: Nemoj se probuditi, nemoj...
Čim sam uspeo da prebacim ćebence preko njega, znao sam da se neće ubrzo probuditi. Gledao sam u te njegove slatke oči i sam sam osetio koliko sam se tokom godina promenio. Nije više bilo onog pesimističnog Lazara iz prošlosti. Novi Lazar je bio pun radosti i svetle budućnosti sa svojom porodicom. Koliko god da me je bockalo što se Ivan hvalio kako bez njega nije ovo moglo da postane java, do neba sam mu zahvalan. Ne bih sada imao ćerkicu i malog sina.
I naravno, ljubav mog života. Iza mene se Valentina promrdala na dušeku, te sam joj tiho prišao i sklonio joj pramen kose sa lica.
Valentina: Treba li da ustanem zbog Lava..?
Lazar: Uspavao sam ga, ne brini.. Samo ti spavaj..
Nasmešila se i povukla me za rukav.
Valentina: Lezi pored mene...
Lazar: Moram da se istuširam, znojav sam..
Valentina: I ja sam, samo lezi..
Sanjiva me je ipak snažno povukla i morao sam da se zavučem kraj nje. Šćućurili smo se jedno uz drugo i ona je kao Lav zaspala u mom zagrljaju. I kada je umorna izgleda božanstveno..!
Lazar: Odmori se, jedina.. Volim te..
Tiho sam joj šapnuo i poljubio joj ovlaš mekane usne.