Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 147. deo

~ Moj tata ~
●147.deo●
✦Inspektor✦
Čudno je kako nas ti slučajni susreti i novonastale rane ponovo spajaju. Tačnije, stare rane koje su ponovo otvorene. Sećao sam se dobro Astre, a i njenog oca. Bio je iskren sa nama otpočetka iako je to moglo mnogo da ga košta, i života iza rešetaka zbog dilovanja i čitave karijere advokata. Ali zbog svog deteta je sve rizikovao i radio, baš kao i sada. Vuče sve moguće i nemoguće veze samo da je izbavi iz zatvora. A znao sam da su oni žrtve, a ne Rafael kod koga idem. Zahvaljujući tome što su Ivan i Anastasija Valić advokati lakše sam sa njima mogao da razgovaram o dokazima i analizama. Metak iz Ivanovog boka se savršeno uklapao sa Rafaelovim pištoljem koji smo našli kod njega, a isto tako se i metak iz Rafaelovih grudi uklopio s pištoljem iz Ivanovog oružja. Na Astrinim rukama je bio barut, i veoma lako smo povezali da je Astrina priča istinita.
Xx: Inspektore, šta ću ja raditi?
Inspektor: Ti ćeš biti ispred bolničke sobe, pričaćeš sa očevicem. Videćemo da li i dalje tvrdi da naš osumnjičeni ima alibi. Samo sve snimaj na diktafonu, a ponešto i pribeleži. Ja ću pričati u sobi sa osumnjičenim, pa ćemo u stanici uporediti šta imamo.
Nov je kadet, ali jako požrtvovan i uporan. Svi su takvi na početku. Kročio sam čvrstim i sigurnim korakom u bolničke hodnike, te sam došao do Rafaelove sobe. Ispred se šetkao njegov drugar Sem, nije se zadržavao previše kod njega u sobi.
Inspektor: Dobar dan.
Sem: Dobar dan, inspektore..!
Inspektor: Kolega će sa vama popričati, a ja ću biti sa Rafaelom unutra.
Nije imao baš nekog izbora, te sam kročio u sobu. Rafael je bio i bolesnik, ali i osumnjičeni te mu je jedna ruka bila vezana lisicama za krevet. Dvanaest sati nakon operacije su ga skinuli sa kiseonika i bio je van životne opasnosti.
Inspektor: Stvari ne stoje dobro, Rafaele. Ni po Astru, ni po tebe.
Rafael: Što po mene? Ona je ta koja me je ranila..!
Inspektor: Vidi, imamo dokaze i da si ti planirao sve ovo, a i alibi koji ti Sem daje nije baš stabilan. Tu su i poruke sa tvojim ocem, i sa njim smo razgovarali. I njega čeka kazna za pokušaj ubistva. Dokazi sve obaraju, tako da bolje da se odmah dogovorimo. Ukoliko priznaš, možda dobiješ pedeset godina, a ne doživotnu.
Po njegovom pogledu znao sam da sam dopreo do njega, pevaće kao ptičica.
✦Ivan✦
Advokat Filipson je doleteo čak sa severa Engleske samo zbog nas. Zbog Astre. Smešio se, pa mi je to bila i uteha i nada da ćemo izvući Astru. Bio je samouveren i to je značilo pogotovo Anastasiji.
Jedan poziv pokrenuo je nadu za sve. Poziv od inspektora, baš kada smo sa advokatom porazgovarali nakon njegovog leta. Odmah nas je pozvao da dođemo u stanicu, pa smo se odvezli do njega. Dočekao nas je mlađi policajac, verovatno njegov kolega. Pratili smo ga ponovo kroz lavirint hodnika, te nam je konačno otvorio vrata prostrane kancelarije. Inspektor je sedeo za stolom, a Astra preko puta njega.
Astra: Mama! Tata!
Zaletela se ka nama i oboje nas čvrsto i sa suzama zagrlila. Falio mi je njen zagrljaj previše!
Inspektor: Nagodba sa Rafaelom, ali i Semom je pala. Povući će optužbe protiv Astre, mada su dokazi i dalje tu, tako da mora proći suđenje. Gospodin Filipson nas je već kontaktirao i uspeli smo da izvučemo kućni pritvor. Toliko možemo.
Ivan: To je najbolje..! Hvala Vam!
Grlio sam svoju zvezdicu kao da je nisam grlio godinu dana. Anastasija se i rasplakala zajedno sa Astrom, a i meni je falilo malo.
Inspektor: Nosićeš nanogicu do suđenja, ona će pratiti tvoje pokrete. Mesec dana ne smeš da izlaziš, za mesec dana ti je suđenje.
Astra: Hvala Vam..!
Policajac joj je namestio nanogicu, a zatim je Astra pomalo sramežljivo zagrlila prvo inspektora, a zatim i advokata.
Advokat: Ja ću ostati sa inspektorom, moramo sastaviti optužbe.
Klimnuo sam glavom i rukovao se sa njim. Astrica me je pogledala svojim kestenjastim očima, te sam se najzad osmehnuo i njoj i Anastasiji.
Ivan: Idemo kući, devojke.