Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 75. deo

~ Moj tata ~
●75.deo●
✻JUTRO✻
✦Lazar✦
Avgustovska letnja noć je bila vruća kao da je julska. Ni posle ponoći nismo mogli da zaspimo u hotelskoj sobi, pa smo po mraku na balkonu nameštali dušek i jastuke. Raširili smo ih dovoljno i da budemo zagrljeni, ali i da ne budemo previše zbijeni. Mene su zraci sunca probudili, ali se Valentina na njih samo pokunjila i sakrila se ispod moje ruke od njih. Nije joj bio dovoljan ni hlad koje su palme pravile. Mirovao sam pored nje i zavlačio prste u njenu kosu dok mi je vreme prolazilo. Nervoza me je opet od jutros hvatala i samo sam čekao kada će nam se telefon oglasiti. Taj jedan poziv od klinike je stvarao vrtlog nemira u meni.
Valentina: Dobro jutro...
Sanjivo progovori i protegne se u mom naručju.
Lazar: Dobro jutro, jedina...
Ostavim mekani poljubac na njenim usnama, te joj se osmehnem.
Valentina: Baš je prijatno napolju. Dobro je što smo prespavali na balkonu.
Lazar: I ove palme su nam pravile društvo.
Valentina: Više mi ti prijaš..
Noktom mi zakači donju usnu uz smešak, te podvučem ruku pod čaršav. Blago sam je zagolicao po golom stomaku i odmah je skočila vrišteći. Bila je potpuno opuštena, za razliku od mene.
Lazar: Znaš... i dalje se ponekad zapitam kako je moguće da si postala moja. Kako sam ja ovakav, uspeo tebe da osvojim..
Nakrivila je glavu ironično i preokrenula se na stomak.
Valentina: I posle jedanaest godina se to pitaš? Imaš sve što želim, daješ mi sve što mi treba. To je dovoljno da te volim za ceo život.
Lazar: Ali opet...
Valentina: Kakav si bio zbog bolne prošlosti ne uzimam u obzir. Znaš i sam kakva sam ja bila. Izgledala sam potpuno izbezumljeno, nisam znala gde se nalazim, zašto me je Ivan spasio smrti... Ja ne znam odakle potičem, Lazare. Ne znam ko su mi roditelji, ceo život sam provela po domovima. I ti si mene takvu prihvatio. Zašto ja tebe ne bih prihvatila?
Dlanom mi je prešla preko obraza, te sam je uhvatio za ruku i otisnuo sočan poljubac na nju. Prihvatiti tadašnjeg narkomana nije bilo lako za nju, i koliko god sam je želeo uza sebe, nisam želeo da prolazi kroz tu muku. Ali ona je bez problema prihvatila tu moju lošu stranu i promenila je.
Krv u žilama mi se sledila čuvši telefon, a Valentina se samo osmehnula.
Valentina: To je klinika. Javiću se, ostani tu.
Kratak poljubac mi ostavi na usnama i u samo donjem vešu uđe u sobu. Nervozno sam trljao lice i vrat čekajući da završi razgovor koji kao da je trajao tri sata..! Najzad, pojavila se na vratima. I to jako zatečenog izraza lica.
Lazar: Vale..? Šta se događa?
Pokušala je nešto da kaže stežući telefon u šaci, ali reči nisu izlazile iz njenih usta.
Lazar: Valentina, kaži nešto. Je li problem u meni?
Valentina: Ja.. T.. trudna sam.
Lazar: Šta?!
Skočim sa dušeka i stanem tik ispred nje.
Valentina: Nema nikakvog problema. Nalazi pokazuju da sam trudna..!
Suze joj skliznu niz lice i skoči mi u zagrljaj. Veće olakšanje nisam osetio u životu!
Lazar: Imaćemo bebu..!
Kroz jecaj je klimnula glavom i još jače me stegla. Najzad sam uspeo da je pustim iz naručja, pa sam njeno lice obuhvatio šakama.
Lazar: Trudna si? Nema greške, zar ne?!
Valentina: Pročitala je moje podatke i rezultat kaže da sam trudna. Ali moramo da odemo i na ultrazvuk da potvrdimo.
Lazar: Idemo odmah! Želim odmah da znam!

✻✻✻✻✻✻✻✻✻✻

Munjevito smo se obukli i ponovo došli na kliniku. Za razliku od prošlog dana, sada je postojala druga nervoza. Ona pozitivna. Na ultrazvuku ću videti svoje dete...
Xx: Malić? Uđite.
Valentina je bila isto uzbuđena, ali i potpuno smirena. Poslušala je doktorku i skinula se za pregled. Na prstima sam sitno skakutao čekajući da vidim sliku na ekranu, ali su se otkucaji srca prvo čuli. Brzo je kucalo..! A moje srce je ubrzalo i kucalo u ritmu sa njim!
Xx: Evo možete i sami videti.
Valentina se izdigla blago sa kreveta, a ja sam se približio.
Xx: Ima malo više od tri nedelje, sve je u redu. Nismo još imali ovakav slučaj. Čestitam!
Ako nisu do sad imali, e sada imaju. Mala mrvica na ekranu je mirno stajala i Valentina je stegla moju vlažnu ruku.
Valentina: Rekla sam ti da je sve u redu...
Lazar: Jesi.. Jesi, ljubavi.