Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 55. deo

~ Moj tata ~
●55.deo●
✦Ivan✦
Vozeći lagano obasjan prolećnim suncem kroz šoferšajbnu, povremeno sam bacao pogled na Astru u sedištu za bebe. Nisam mogao da je stavim napred na sedište, ali je ona je uživala i sama pozadi.
Ivan: Uskoro stižemo, zvezdice! Svideće ti se..!
Isključio sam se sa glavnog puta i išao malo užim putem, ali zato okružen zelenilom. Ptice su cvrkutale i Astra ih je sa radoznalim pogledom tražila kroz odškrinut prozor.
Ivan: Videćeš na plaži i veće ptice, galebove. Obožavaćeš ih!
Vikao sam joj sa vozačevog sedišta, pa njen kikot odjeknu autom. Pozvali smo i Lazara i Valentinu da pođu sa nama, ali oni bi radije proveli sunčan dan u stanu. Tačnije, u krevetu. Još uvek se ponekad stresem na tu pomisao, nisam se još uvek navikao. Mada, zajedno su skoro šest meseci, trebalo bi da se naviknem.
Parkirao sam auto na praznom parking mestu tik uz plažu. Već se osećao slankast vazduh od mora. Ružičasti šeširić je kao sašiven stajao na Astrinoj glavici, te sam je u naručju poneo ka plaži.
Ivan: Evo vidi ih..! Galebovi.
Prstom pokazah na par njih koji su proleteli iznad nas. Pružila je svoju ručicu ka njima i pokušavala da ih dozove. Napamet sam se izuo i bos zagazio u pesak.
Ivan: Još je hladno da se kupamo, maj je. Nećemo da se prehladiš ponovo, zvezdice...
Hodao sam sa njom u rukama po drvenoj stazici koja se završila na polovini plaže. Skinuo sam Astri sandalice i držao je ispod pazuha stavivši je na vruć pesak. Vrisnula je od uzbuđenja i uvis podigla nogice.
Ivan: Lep osećaj, zar ne?
Uz osmeh upitam, te se promukli glas začu ispred nas.
Xx: Je li ova mlada gospođica Vaša ćerka?
Ugledam stariju ženu, gotovo bakicu, sede kose sa štapom u rukama. Sa osmehom je gledala u Astru, kao da gleda u svoju rođenu unuku.
Ivan: Jeste, ja sam joj tata.
Xx: Baš Vam lepo pristaje dete! Odavno nisam videla ovako divan prizor, baš ste me raznežili!
Osmehnuo sam se i podigao Astru u naručje. Ostavivši poljubac u njen obraz, zakikotala se.
Xx: Gde je lepoticina mama?
Ivan: Sami smo. Mame nema..
Bez odgovora je klimnula glavom ne želeći da pokreće tu temu. Temu na koju još nisam navikao, na koju možda i ne znam da lažem dobro. Koju ću laž reći odrasloj Astri?
Xx: I to što je nema, možda je bolje. Vidi se da je mnogo voliš.
Ivan: Z-zaista?
Xx: Da, vidim ti to u očima. Vidim kako gledaš ovog malog anđelčića, život bi dao za nju.
Ivan: Istina je... umro bih za nju.
Šapnem više za sebe, ali znam da sam želeo i da ta starica čuje moje reči. Nesigurno se oslonila na štap i prišla nam par koraka.
Xx: Kako se zove?
Ivan: Astra. Kao zvezdica..
Xx: Divno ime..!
Sa dva prsta ju je pomazila po obraščiću, a zatim se sa osmehom pozdravila sa nama.
Ivan: Svi ljudi te vole, malena..!
Za sve je bila zainteresovana, osim za mene i moje reči. Opet sam je spustio na pesak i polako je držao ispod ruku. Stopala su joj se ocrtavala u pesku odmah između mojih većih otisaka. Polako smo se približavali vodi i maleni talas joj je zapljusnuo nogice, a zatim i moje. Ciknula je od sreće..!
Ivan: Ipak nije toliko hladna voda.. Ali nećemo se kupati do leta.
Još jedan talas naiđe i izbaci pored naših stopala belu školjku sa ravnomerno raspoređenim ljubičastim linijama. Od ugla do same ivice su se ocrtavale.
Ivan: Ovu ćemo da dodamo kraj tvog crteža, tvoja prva školjka.