Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 82. deo

~ Moj tata ~
●82.deo●
✻JUTRO✻
✦Ivan✦
Neobična gužva u saobraćaju je ušla u sve ulice u Londonu. Gradski prevoz je zakrčen do samih granica i ne pomera se već sat vremena. Astra je od početka osmog razreda zahtevala da ide gradskim prevozom, a ne da je ja vozim u školu. Nisam se previše bunio, ipak želi i sa drugaricama da ide. A danas zbog gužve neviđeno kasni, čak sam na vestima čuo da je gužva i među pešacima.
Ivan: Ići ćemo malo dužim putem, ali tako ćemo zaobići ovu gužvu!
Dobacim joj iz dnevne sobe nameštajući sat na ruci. Kad već idemo zaobilaznicom, onda moramo ranije da krenemo.
Astra: Aman, nema mi četke nigde! A sinoć me je Darija češljala!
Ivan: Uzmi češalj, da ne kasnimo!
Besno je izdahnula i na brzinu se u kupatilu očešljala. Uvek nešto izgubi i posle besni što ne može da nađe. Spreman sam je čekao kod ulaznih vrata, a ona se gotovo slomila dok se obula.
Ivan: Hajmo polako..!
✦Darija✦
Peckanje u očima me je po ko zna koji put od jutros opomenulo da je vreme da odmorim oči od kompjutera. Poslu nikad kraja. Ne brojim više koliko puta sam se zapitala zašto i dalje radim u ovoj oblasti. Uzdahnula sam i pogledala u sat na zidu. Prošlo je podne. Uzela sam svoju praznu šolju i sišla u prizemlju po još kafe. Uvek u prizemlju zvone telefoni, čuju se štampači, faks mašine, kuckanje u tastaturu i piskutavi glasovi žena.
Na mašini sam sipala vrelu kafu i pošla ka uskoj recepciji.
Darija: Nije stigla nikakva pošta za mene danas?
Xx: Nije, ali možda će uskoro stići poštar.
Darija: U redu. Ako stigne, odmah mi donesi.
Klimnula je glavom. Pogledala sam u prometnu ulicu ispred zgrade ne bih li ugledala nekoga, ali džabe. Nikoga nije bilo na vidiku. Iz minuta u minut mi je nervoza bivala sve teža u telu, te sam se polako vratila u kancelariju za svoj sto. Rekli su mi da će dobiti rezultate u toku dana, čak sam i platila više da bi ubrzali analize i da što pre saznam rezultat. A sada nema nikoga, a pola dana je već prošlo. Pogledala sam u telefon i oklevala da li da pozovem ili ne. Možda već imaju analize. Ne, neću ih zvati. Čekaću.
Započela sam novo pitanje i uz teške uzdahe sam kuckala odgovor. A misli mi nisu bile prisutne, čak su mi se i šake tresle od nervoze. Samo mi je taj rezultat u glavi. Udahnula sam duboko i ovog puta se zaista koncentrisala na svoj rad. Proći će mi brže vreme tako.
Xx: Darija?
Štrecnem se i ugledam devojku sa recepcije.
Xx: Ovo je za tebe stiglo malopre.
Zahvalim se i prihvatim kovertu koju mi je pružila. Izašla je iz kancelarije, a ja sam gledala u čisto belu kovertu sa žigom u uglu.
Uzbuđeno sam je pocepala i izvadila papir krenuvši da čitam. Svaku reč sam upijala i osmehivala se svakom narednom rečenicom.
Darija: Da... da.. da!
Srećno prekrijem usta dlanom ponovo čitajući zadnje rečenice u sebi. Ostvarilo se... Ono u šta sam sumnjala se ostvarilo! Tačno je. Sada se sve menja...