Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 179. deo

~ Moj tata ~
●179.deo●
✦Maks✦
Još sto propuštenih poziva i od majke i od oca sam dobijao do vikenda. Uporni su bili iako su znali da im se neću javiti. Nikad se ne javljam. Pobesne još više kada vide da me ne kontrolišu uopšte i da ne zavisim od njih. Ne, ne koristim njihov novac ni za hranu. Povremeno radim i tako zaradim za hranu i za ratu za kredit za auto. Njihov novac sam koristio sve do fakulteta, a onda sam prestao. Sve do juče, kada sam sa računa podigao veliku sumu novca. Kada u petak popodne nisam dobio nijedan njihov poziv znao sam da su prestali sa zvanjem. Miran ću biti sve dok se ponovo ne sretnemo. Ali, naš susret će biti uskoro, znam to.
Astra se promrdala na mojim grudima i usne su joj ovlaš zakačile moju kožu. Pred svitanje se okrenula ka meni kako je sunce ne bi razbudilo u ranu zoru. Pomirisao sam blago njenu kosu i zavukao ruku ispod čaršava. Njena gola glatka leđa su gorela pod mojim prstima. Prevlačio sam ih od vrha leđa, pa duž ulegnuća kičme i zaustavio ih iznad njene zadnjice. To ju je naježilo i trglo iz sna, pa je poluotvorenih očiju pozdravila.
Astra: Dobro jutro...
Maks: Dobro jutro, zvezdo...
Sanjivo se izdigla na lakat i spustila se na moje usne. Divan jutarnji poljubac, i više nego dovoljan da mi bude za ostatak dana.
Astra: Otkad si budan..?
Maks: Nekih sat vremena već.. Mnogo slatko spavaš.
Nasmešila se i zavukla svoje lice kraj mog vrata. Oboje smo obožavali jutarnje maženje, i to koža na kožu. Uspeo sam da je razuverim svih briga oko mojih roditelja, ali sam znao da će sigurno i dalje misliti o tome. Njima niko ne bi odgovarao, a Astra je nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi u životu.
Bacio sam pogled na fioku noćnog ormarića i blago se osmehnuo. Možda je sada pravi trenutak...
✦Astra✦
Volela sam da mu se umiljavam. Delovala sam možda i preterano, ali sam sa zadovoljstvom želela da me razmazi pažnjom.
Maks: Želim nešto da te pitam.
Astra: Šta?
Pročistio je grlo i blago se prodigao na lakat.
Maks: Nešto mi ovde stoji i voleo bih da ti to ubuduće nosiš...
Iz fioke je izvukao tamno roze plišanu kutijicu i jednom rukom ju je otvorio. Kockasti beli dijamant na prstenu me je zaslepeo, a sitni kristalčići su se nizali oko njega.
Astra: Makse... Prosiš me..?
Maks: I da ne prihvatiš ovaj, kupovaću i skuplje i lepše prstenje, sve dok ne prihvatiš da se udaš za mene. Neću odustati dok mi ne kažeš da želiš da se udaš za mene, dok mi ne pristaneš da živiš do kraja života sa mnom...
Presekla sam ga usred rečenice i obrušila se na njegove usne. Ljubila sam ga kao da mi je to zadnji poljubac sa njim, prsti su mi klizili po njegovim obrazima i vrućoj koži.
Maks: Jel to da prihvatim kao "da"?
Astra: Milion puta ću reći "da" ako treba, Makse. Naravno da da! Želim da se udam za tebe..!
Sa obe ruke me je prigrlio snažno i usisao mi usne u svoje. Sumnjala nisam da će se ovaj trenutak tako brzo dogoditi nakon svih loših trenutaka u prošlosti, a tako iznenada je došao. Još uvek sam ležala kraj Maksa, te mi je prsten namestio na ruku i tek tada je dobio pravi izgled. Sijao se zajedno sa ogrlicom, a u meni je srce treperilo.
Maks: Sad si moja verenica, zvezdo.
Astra: Jesam, vereni smo..!
Usne su mi drhtale pri tim rečima, ali od sreće. Maksova nežna ruka je uhvatila moju, prinela ju je usnama i poljubila. Okrenula sam je i uhvatila Maksa za obraz. Nisam se zahvalila, kako da se zahvalim za ovakav poklon? Poklon za ceo život. Život sa njim.
Astra: Mnogo te volim.
Jedino sam to izustila i ponovo zatražila njegove poljupce. Oborio me je na krevet sa punim pravom i obasuo njima. Sve je u njegovom okruženju bilo magično i jedinstveno. On je bio jedinstven.
Verena sam za Maksa.
Postala sam Maksova verenica.
Te dve rečenice su se iznova i iznova ponavljale i duboko u misli i dušu urezivale.