Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 105. deo

~ Moj tata ~
●105.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Ivan✦
Večera sa Anastasijom je i više nego odlično prošla. Iako je ona bila dosta nervozna, uspeo da je opustim. Plesali smo skoro cele večeri da nam se i hrana ohladila. Ali nema veze, uživali smo jedno u drugome. Na poslu smo držali distancu, iako sam je ja dosta zadirkivao ne bi li se malo opustila. Ali dobro je što nije popustila. Posao je posao, zabava je... zabava.
Pre nego što sam izašao iz kancelarije, kolega sa sprata mi je doneo najvažniji papir koji sam dobio u životu. Starateljstvo nad Astrom. Sve se brzo rešilo uz pomoć ljudi iz moje firme, a od začuđenosti sam morao da sednem u parku na jednu od klupica. Par minuta sam sedeo u tišini i udisao svežiji oktobarski vazduh. Ponovo su mi slike iz poslednjih petnaest godina prolazile kroz glavu. Ustao sam sa klupe i krenuo nazad ka stanu. Astra je malo kaskala sa gradivom pa je danas nagrnula na učenje. I sutra će u nedelju dosta raditi, mislim da tako beži od razmišljanja i prisećanja onog što joj se dogodilo.
Ušao sam u svoju spavaću sobu, a iz njene se čulo okretanje stranica knjige. Odškrinuo sam blago vrata i video je kako vredno uči za radnim stolom.
Ivan: Zvezdice?
Blago se trznula na moj glas, pa se nasmešila kad me je ugledala.
Astra: Zdravo, tata..!
Ivan: Možeš li na kratko doći kod mene?
Slabašno sam se osmehnuo i seo nazad na moj krevet ostavljajući vrata otvorena. Za koju sekundu mi se pridružila i sela pokraj mene.
Ivan: Nisam želeo da pominjem nju opet, taman smo malo došli sebi.. Ali ovo je danas stiglo.
Rekao sam i pružio joj papir o starateljstvu. Jasno se video tekst u kome piše da sam joj staratelj. Ćutke je čitala papir sve do samog kraja, a zatim je klimnula glavom.
Ivan: Ovo znači da je potpuno izgubila pravo da se stara o tebi i... znači da je osuđena na otmicu, držanje talaca i pokušaj ubistva svog deteta. Pre petnaest godina.
Astra: Razumem.
Tiho je odgovorila i vratila mi papir nazad u ruke. Sklonio sam ga sa strane i smestio Astru u svoje krilo.
Ivan: Astra... ovaj papir meni, nama ne znači ništa. Ovaj papir znači samo sudu i drugim propisima. Ja sam i dalje tvoj otac koji sam bio od prvog trenutka kada sam te uzeo u naručje. Ovaj papir to neće promeniti nikako. U to ne sumnjaj.
Slabašno se nasmešila i naslonila se na moje rame. Ovde nije završeno, osuđena je samo za zločine vezane za nas. A nova istraga se tek otvorila. Istraga o ubistvu Astrinog biološkog oca. To je jako star slučaj i trebaće vremena da se dokaže da je ona ubica. Sledi joj još jedno suđenje, a načekaćemo se tog suđenja.
Vratila se u svoju sobu i zagledala se u staklenu figuru na svojoj komodi. Darija joj je to poklonila za rođendan, figura majke i ćerke. I mene to boli koliko se smišljeno i lukavo prikradala Astri. Uzela je figuru u ruke i besno tresnula njom o pod. Staklo se raspršilo na hiljadu sitnih komadića i Astra je ustuknula kako se ne bi posekla. Iznenađeno sam razdvojio usne gledajući kako od te figure nije ostalo ništa prepoznatljivo. Time je prekinula sve što je veže za Dariju.
Astra: Izvini tata, morala sam... Pokupiću...
Ivan: Nemoj ti, ja ću.
Odmakla se od nereda i vratila se kod mene u sobu. Osetilo se olakšanje u vazduhu.
Ivan: Javila mi se teta Valentina danas. Lea želi da prespava kod nas.
Astra: Jesi li joj kupio bojanku?!
Ivan: Naravno. Ima nekoliko, pa možete zajedno da bojite.
Iz aktovke sam izvadio nove i čiste štampane crteže i dao ih Astri.
Astra: Uskoro će nam se pridružiti i nova beba, tad ćemo morati da kupujemo drugačije igračke.
Ivan: Baš kao kad smo i Lei kupovali kad je bila mala.
Nasmejala se već radosnije i vratila se u svoju sobu. Spustila je bojanke na kraj kreveta, a ja sam ustao da počistim stakliće pored komode. Dok sam ih nosio u đubrovniku zastao sam iznad kante za smeće.
Ivan: Zaista nas više ništa ne vezuje...
Tiho sam izgovorio i prosuo stakliće u kantu za smeće.