Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 100. deo

~ Moj tata ~
●100.deo●
✦Ivan✦
U bolnici su mi uradili sve moguće i nemoguće analize i zavili su mi potiljak glave. Rana nije bila duboka, ali je mogla dosta da mi našteti. Još uvek sam polako slagao kockice u glavi, ali čim bih više naprezao mozak, rana bi me jače bolela.
Astra se nije odvajala od mene. Na njene povrede i modrice su namazali jaku kremu i previli je zavojem, a zatim su dozvolili inspektorima da uđu. Ponovo sam se susreo sa prethodnim koji je mene ispitivao.
Inspektor: Brz oporavak. Ali, opet se srećemo.
Uspeo sam samo da klimnem glavom. Odmah smo krenuli sa davanjem izjave. Želeo sam da Astra izađe iz sobe tokom toga, ali je ona ostala uz mene kao čičak zalepljena. Trudio sam se da što bolje ali i što blaže ispričam šta mi je Darija uradila. Inspektor je sve vešto zapisivao, i to se odužilo na tri velika lista papira.
Inspektor: Ovo je baš.. detaljno i... jako bizarno.
Verovatno se to bizarno odnosilo na ubistvo Astrinog biološkog oca.
Inspektor: Draga Astrice, jednom policajcu si rekla da te je tukla i pokazala si mu modrice. Mogu li da vidim?
Čučnuo je ispred nje i pogledao u zavoje. Nije želeo da ih skida, a i to mu je bilo dovoljno za izveštaj.
Inspektor: Čime te je udarala?
Odjednom, Astra je oklevala. Šetala je očima nervozno izbegavajući odgovor, pa sam odmah pomislio da je slagala.
Ivan: Zvezdice, ako si slagala moraš reći istinu. Laž će samo napraviti veći problem.
Astra: Ja sam sebe udarala šipkom od zavese u kupatilu! Držala me je zaključanu u kući, terala me je da jedem hranu od koje mi je loše i znala sam da će postati gore! Samo sam htela da odem daleko od nje! Zato sam rekla to!
Briznula je u najveći plač ikada, te sam je odmah privio uz sebe mazeći je po kosi.
Astra: Molim Vas, ne ljutite se! Želela sam samo da pobegnem od nje!
Ivan: Dobro je, dobro je... Ne plaši se, tu sam ja...
Uporno sam je smirivao, te se i inspektor oglasio.
Inspektor: Astra, ona ima dosta zločina da je sudija zatvori na veoma dug period. Nema potrebe da se plašiš. Samo mi reci ko je napravio te masnice. Moram znati šta se desilo.
Astra: Prvo me je naterala da jedem pirinač, a od malena povraćam od njega. Rekla mi je da sam razmažena kada sam povraćala nad wc šoljom i tada me je zaključala unutra. Mislila sam da je jedino rešenje da sebe povredim i da se tako oslobodim nje..!
Duša moja, lavovski se borila da izađe iz njenih kandži. I ostatak priče me je boleo, Astra je našla sve te njene slike i lekove i nije bilo sumnje da bi joj Darija naudila koliko je bila besna.
Inspektor: U redu, sve imam. Da li bi bila u stanju da nas ujutru odvedeš do te kuće kako bismo započeli istragu?
Astra: Mogu, zapamtila sam gde je.
Zadovoljno se osmehnuo i klimnuo glavom.
Inspektor: Ostaviću vas onda, da se tata i ćerka odmore i izgrle.
Mislim da je i on sam svestan da ljubav između oca i ćerke nema granice, niti ima veze da li smo u krvnom srodstvu ili ne.
Ivan: Žao mi je što si saznala istinu na ovakav način.. nisam znao godinama kako da ti kažem, smišljao sam razne načine, ali nijedan nije bio dobar... Nisam znao da će ovako ispasti...
Astra: Jesam li zaista zamalo... umrla?
Ovo je napravilo novi rez na srcu. I taj rez me je vratio u tu noć.
Ivan: Jeste, zamalo. Da nisam naišao...
I samo grlo mi je stalo, a ona me je jače zagrlila.
Ivan: Otada sam se zakleo da ću te čuvati, a nisam uspeo da te sačuvam od Darije.
Astra: Uspeo si, nikada nisi odustao. To je dovoljno.
Nasmešio sam se i obasuo je poljupcima. Između njih je počela da se smeje sve glasnije i glasnije.
Ivan: Šta ti je smešno?
Astra: Izgledaš kao mumija..!
Ivan: Ma jel?!
Mada, imala je pravo. Zavoj mi je bio skroz obmotan oko glave i izgledao sam kao tek izvađen iz sarkofaga.
Ivan: Gospođice, onda ste i Vi mumija. I Vi imate zavoje na rukama!
Počeli smo da se golicamo, a onda smo se ućutali videvši doktore kako prolaze hodnicima.
Ivan: Izbaciće nas..! Bolje da spavamo.
Već je tri ujutru, izmoreni smo od pregleda i davanja izjava, želimo samo da sa mirom spavamo do jutra. Zgurali smo se jedno pored drugog na uskom bolničkom krevetu i polako nas je san hvatao.