Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 152. deo

~ Moj tata ~
●152.deo●
✦Valentina✦
Početak novog polugodišta prvog razreda osnovne škole je izgleda veći izazov za Lazara, nego za Leu. Smeškala sam krišom ih gledajući iz kuhinje kako rade domaće zadatke iz matematike.
Lazar: Ne, šta je sledeće? Sto minus trideset i sedam? To je šezdeset i tri, upiši to.
Lea je pažljivo njega slušala, možda čak pažljivije nego svog učitelja u školi. Dok je sa druge strane Lav pravio nered, kao i bilo koji drugi dan. Januar je bio dosta hladan i kraće smo ga puštali da se igra napolju, pa je zato po stanu pravio nered.
Lazar: Lave, vrati taj ukras na jelku! Vratiće se Deda Mraz i sve poklone koje si dobio će ti uzeti..!
Lav ga je tužnjikavo pogledao i snuždeno vratio ukras na grančicu jelke, te se Lazar vratio domaćim zadacima.
Lazar: Šta sam rekao beše? Da, rezultat je šezdeset i tri. Šta imaš još za domaći?
Lea: Nemam više ništa.
Valentina: Onda povedi i brata i presvucite se u pidžamu, već vam je prošlo vreme za spavanje. Kad se presvučete, doći ćemo tata i ja da vas ušuškamo.
Skupila je svoje knjige i povela Lava za ruku ka njihovoj sobi. Uskoro ćemo morati da ih razdvojimo, Lei će trebati njen mir zbog učenja i drugarica. Lazar je uzdahnuo i počešao se po glavi, te sam mu sa leđa prišla i zagrlila ga.
Lazar: Princeza povukla na tebe, a bitanga na mene.
Nasmejala sam se tiho kraj njegovog uha i poljubila ga nežno u vrat.
Valentina: Dođi malo...
Povukla sam ga za ramena do sofe i sela mu u krilu kao mala beba.
Lazar: I tebi trebam, hm?
Valentina: I ti meni, i ja tebi...
Počeo je da me mazi po kosi i obrazima, a zatim se spustio na ruke i struk.
Valentina: Nisam se nadala da ćemo imati snage za još jedan udarac od Markove ruke.. A ti si me uverio u suprotno...
Lazar: Zakleo sam se još onog dana kada te je zamalo udario. Zakleo sam se da ti neće nauditi po bilo koju cenu..
Poljubac je otisnuo svojim usnama na moje čelo i bliže sam se šćućurila uz njega. Udahnula sam njegov miris i noktom kažiprsta mu prešla preko žile na vratu. Približila sam se njegovom uhu, blago ga očešavši nosem po obrazu.
Valentina: Volim te puno, jedini moj... Nisam imala pojma da čovek može nekoga ovoliko da voli, da čuva i da se istovremeno boji za njega..
Lazar: Vale, nemoj...
Valentina: Ššš, pusti me da te volim...
Stavila sam mu kažiprst na mekane usne da je odmah pod mojim dodirom zažmurio i opustio svoje telo.
Valentina: Često sam mislila da te ne zaslužujem, da ti treba neko bolji, ali znam da ne bih podnela da te neko drugi ima, a ja ne. Najbolji si suprug, najbolji otac našoj deci, šta drugo mogu da poželim... Ugreje mi se srce kad vidim kakav si čovek postao, kako se trudiš oko Lee i Lava, kako si postao njihov heroj. I ne samo njihov. Postao si i moj heroj.
Nasmešio se žmureći i stegao više uz sebe. Prijale su mu ove reči.
Valentina: I da ti se svakim danom do smrti zahvaljujem za ovako divan život ne bi bilo dovoljno.. Volim te mnogo, jedini...
Lazar: Zar sam ovoliko ljubavi zaslužio?
Valentina: Zaslužio si i više...
Nasmejao se tiho i spojio nam usne. Preplitale su se zajedno sa jezicima i pri svakom našem poljupcu ja bih se našla na sedmom nebu. Budi isti osećaj kao i prvog dana.
Kratko ošišana kosica mi je bockala jagodice prstiju, a usne su otrnule od poljubaca. Uz Lazara sam shvatila šta je ljubav, šta ona zahteva i koliko je zapravo divna.
Lazar: Znaš da si ti zaslužna za ovakvu sreću?
Valentina: Da se oboje nismo opametili, ništa od ovoga ne bi bilo..
Lazar: Sad si zaglavila sa mnom do kraja života. Znaš da te ne dam, zar ne?
Valentina: Prihvatiću rado svoju kaznu.
Nasmejala sam se tiho i ponovo skočila na njegove usne.