Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 9. deo

~ Moj tata ~
●9.deo●
✦Valentina✦
Zvuk mojih štikli je odjekivao niz sada već pust hodnik, te kroz staklo na duplim vratima ugledam Lazara kako skuplja razbacane lopte po sali i slaže ih u kavez.
Valentina: Gotovi su treninzi za danas?
Lazar: Hej..! Jesu. Otkud ti?
Valentina: Mark me je dovezao dovde da te vidim.
Ćutao je na to. Kad god spomenem njega ne želi da progovori. Doguram jednu od nesloženih lopti kod sebe ostavljajući ranac sa strane, te mu klimnem glavom.
Valentina: Hajmo do tri gola.
Lazar: U tim iglama ćeš da šutiraš?
Podsmehnuo mi se, te se ironično nasmejem.
Valentina: Nisu mi štikle uopšte velike. Hajde!
Lazar: Kako želiš.
Namestio se na sredinu gola i čekao strpljivo moj potez. Snažno šutnem loptu, ali je on spremno dočeka. Ja se ne usuđujem da stanem na gol, Lazar ima neverovatno snagu i strast kad je u pitanju fudbal. Znam da me ne bi namerno povredio, ali ne smem da se usudim da branim kad on šutira.
Valentina: Šta misliš, da li će Ivan stvarno uzeti tu bebu i odgajati je?
Lazar: Ne znam, lud je zaista.
Drugi put šutnem u drugu stranu mreže, te ne uspe da je uhvati i osvojim gol.
Valentina: Šta ako je stvarno uzme? Kako će mu teći posao sa drogom?
Kažem malo tiše u slučaju da se neko nalazi u blizini sale.
Lazar: Uvaliće i sebe i to dete u nevolju. Ali razumem ga.
Valentina: Da?
Lazar: Ne želi da to dete proživljava pakao koji je i on proživeo. Želi da mu stvori sreću svaki mogući tren. Poznajem ga malo duže nego ti, znam i njegovu slabiju stranu.
Klimnem glavom i treći put šutnem loptu osvajajući drugi gol za redom. Opada mu koncentracija..!
Valentina: Bio je on tu za nas, bićemo i mi tu za njega, zar ne?
Lazar: Naravno. Dugujemo mu toliko.
Iznenada šutnem četvrti put, i osvojim pobednički treći gol.
Valentina: To!
Iznervirano je odmahnuo glavom dok sam se ja radovala pobedi. Sačekala sam ga radosno da završi sa spremanjem sale, te nabacim ranac preko ramena.
Valentina: Hoćemo li peške do Ivana?
Lazar: Može. Izvini što nemam Mercedes pa da se odvezemo do njega..!
Kaže krajnje se rugajući, pa stanem ukopana u mestu skupljenih obrva.
Valentina: Zašto si takav..?!
Očigledno nije očekivao da će me to dotaći, te se okrenu ka meni krajnje zbunjeno.
Valentina: Znam da se rugaš Marku..! Zašto ti toliko on smeta? Šta ti je uradio?
Lazar: Više njega voliš nego nas... Mi smo ti porodica.
Krhko kao staklo je njegov glas polako pucao iako se trudio da bude što ljući.
Valentina: Naravno da ste mi ti i Ivan porodica..! Mark nikada ne može vas dvojicu zameniti, niti će.
Okrene mi ponovo leđa ćuteći na moje reči. Približim mu se i snažno ga zagrlim udišući njegov miris. Ne želim da se ljuti na mene zbog Marka, Lazar i Ivan su mi sve što imam i niko ih ne može zameniti.
Valentina: Nemoj ga mrzeti, ti i Ivan ćete mi uvek biti na prvom mestu..
Telo mu se pomeri i začu se njegov mali smeh, pa i meni lakne. Uzvrati mi zagrljaj i poljubac u kosu, te mi uzme teški ranac sa leđa.
Lazar: Hajmo polako kod Ivana.
Krene ispred mene, te ga u stopu zapratim.