Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 68. deo

~ Moj tata ~
●68.deo●
✦Valentina✦
Isekli smo rođendansku tortu i slašću je pojelo dok smo se družili sa malom slavljenicom. Veselo je skakutala po sobi i plesala uz muziku, a zatim joj se Lazar pridružio. Ko bi rekao da on ima dvadeset devet godina, izgleda kao da ima samo dvadeset.
Ustala sam i otišla u kuhinju kako bih sipala Dariji i meni sok, a zatim mi se ona pridružila.
Darija: Hvala ti.
Reče uz osmeh uzimajući svoju čašu.
Valentina: Baš si divan poklon našla za Astru. Baš mi se svideo..!
Osmehnula se otpijajući gutljaj soka.
Darija: Verovatno nije pričala Ivanu, ali kaže da joj ponekad nedostaje mama. Zna i sama koliko se Ivan trudi oko nje da sve to nadomesti. A to vidim i ja...
Pogled joj odluta do njega preko kuhinjskog pulta. Darija mi je bila prijatna osoba i kada sam je upoznala, i dan danas je. Ivan je sijao kada je govorio o njoj i kada sam je upoznala bio je u pravu. Prizemna je i divna.
Darija: Kada vi planirate venčanje?
Valentina: Za dve nedelje će biti, baš za vikend. Dolazite, zar ne?
Darija: Ja neću moći, nažalost. Taj vikend sam pretrpana poslom i nikako ne mogu da ga pomerim.
Rastužila sam se, ali sam je i razumela. Lazar je glavni trener i jedva uzima slobodne dane. Ali se za medeni mesec već osigurao..!
Gledala sam ga kako se glupira sa Astrom i kako drži taj blesavi osmeh na licu.
Darija: Izgledaš kao da te nešto muči, pritiska...
Valentina: Brinem se za Lazara..
Više nesvesno izustim, te izdahnem.
Darija: Zašto?
Valentina: On se previše brine, misli da možda zbog njega ne možemo da imamo decu. Pre desetak godina je krenuo lošim putem i... misli da je možda time sve uništio.
Ni najmanje ga nisam krivila zbog toga. Nismo čak ni sigurni da je zbog toga..! Možda je do mene, možda samo nismo imali sreće.
Darija: Zašto ne odete na kliniku i uradite analize? Da znate na čemu ste.
Valentina: Verovatno i hoćemo, samo Lazar mora biti miran. Nisam imala pojma koliki je paničar..!
Nasmejala se tiho na to. Lazar se toliko brine oko svega, pa i najmanje sitnice dok sam ja potpuna suprotnost tome.
Darija: I da je neko od vas sterilan, nije toliko strašno. Uvek postoje druge opcije i druge mogućnosti. Bar mi je tako Ivan pričao..
Spustila je pogled i tužan izraz lica se pojavio preda mnom.
Valentina: Ti ne možeš da imaš decu?
Darija: Ne. To je bio najteži period u mom životu. Prvo trenutak kada su mi saopštili, a onda to bolno vreme kada moraš da se pomiriš sa tim. Momci bi se stresli i zgrozili kada bi čuli da ne mogu imati decu. Samo su bežali kao đavo od krsta. Mislila sam da će tako biti i sa Ivanom, ali... nije. Njemu to nije smetalo. Imao je već ćerku, ali.. želeo je da znam da mu svakako to ne bi smetalo u vezi.
Bilo mi ju je žao. Videlo se iz aviona koliko žudi za decom i sa kojom nežnošću posmatra Astru. Nije ni čudo što toliko želi da osvoji njeno srce. Želi da joj bude majka.
Darija: Sigurna sam da je sve u redu sa vama dvoma. Ali opet, idite na kliniku. Čisto da eliminišete to.
Valentina: Otići ćemo nakon venčanja. Ne želim da imamo taj stres pred tako važan dan.
Obe smo se nasmejale i polako vratile u dnevnu sobu. Lazar je po ko zna koji put zavrteo Astru u naručju i neumorno ju je prevrtao. Stao je najednom i uputio mi najzbunjeniji, a ujedno i najnežniji pogled ikad.
Valentina: Volim te...
Oblikujem te reči usnama i dobijem zauzvrat njegov namig.