Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 148. deo

~ Moj tata ~
●148.deo●
✻MESEC DANA KASNIJE✻
✦Astra✦
Mesec dana brige, nervoze i nestrpljenja je konačno bilo iza mene. Sada sedim u sudnici pored advokata Filipsona, a iza mene su mama i tata, kao i teta Valentina i čika Lazar. Čak su i Leu i Lava doveli da mi budu podrška. Želela sam jako da zaplačem, nalazim se na mestu gde ne bih trebala da budem, trebala bih da sedim na mestu advokata i da branim svog klijenta. A taj klijent sam sada ja.
Saslušanje obe strane je završeno, Rafael, Sem i ja smo prvo svedočili, a zatim i tata i mama. Onda su doveli Marka, a ja sam iza leđa osetila teta Valentininu teskobu. Poricao je sve za šta su ga teretili, ali onda su čika Lazar i teta Valentina bili saslušani. Oborili su sve i dokazali da su Mark i njegov sin najveći krivci za sve.
Advokat Filipson je bio samouveren i bio je ubeđen da ja neću biti zatvorena. Iako sam želela da platim za svoje greške, nisam želela da provedem godine i godine u zatvoru.
Sudija: Presuda je doneta, ustanite.
Škripa klupa je odzvonila u sudnici i sa nestrpljenjem sam progutala knedlu u grlu.
Sudija: Na osnovu prikupljenih dokaza i izjava svedoka, porota je donela sledeću presudu. Rafael Adler tereti se za pokušaj ubistva s predoumišljajem, i dobija zatvorsku kaznu od sedamdeset godina. Mark Adler tereti se za pravljenje zavere i osvete i planiranje dvostrukog ubistva, te dobija doživotnu zatvorsku kaznu. Sem Mičel se tereti za lažno davanje izjave, lažan alibi i ometanje istrage i dobija dvadeset godina zatvorske kazne.
Svi.. svi dobijaju zatvor. Sve je sudija u cugu pročitao, te sam bacila pogled na svoje šake. Tresle su se, ne znam da li od olakšanja što su oni konačno dobili kaznu ili od straha što je moja presuda sada na redu. Jedino sam ja bila ubeđena da ću ležati bar nekoliko godina u zatvoru zbog svojih postupaka.
Sudija: I za kraj, Astra Valić. Tereti se za ranjavanje Rafaela Adlera. Porota je donela odluku da optužena neće dobiti zatvorsku kaznu i da je njen kućni pritvor završen. Slučaj je zatvoren!
Lupivši sudijskim čekićem kraj sebe, mama je vrisnula od sreće dok su meni klecala kolena. Oslobođena sam.. nije mi delovala fer, ali sam uzela ono što sam dobila. Dobila sam slobodu. Odmah sam se okrenula ka svojoj porodici i prepustila se njihovim zagrljajima i poljupcima. Više nisam kažnjena, ali ću zauvek sebe kažnjavati u mislima.
Ivan: Pobedili smo, zvezdice..! Pobedili smo...
Lazar: Opel Astra! Pa sad možemo da slavimo!
Čika Lazar se kao po običaju našalio, a mama i teta Valentina su me naizmenično ljubile i grlile. Lea i Lav su bili srećni isto iako nisu razumeli ni jednu jedinu sudijinu reč. Zagrlila sam ih odmah i izljubila, neće biti uskraćeni svoje sestre više nikad.
Advokat: Čestitam! Izgurali smo ovaj slučaj baš onako kako smo i želeli.
Advokat Filipson mi je pružio ruku, a ja sam mu se bacila u zagrljaj.
Astra: Hvala Vam najviše..! Ne znam kako bih mogla da Vam se odužim za sve što ste učinili za mene...
Advokat: Studiraj i postani dobar advokat. Imaš dara za to, iskoristi ga. Neka ti ovaj dan bude lekcija, i usreći svoju porodicu time što ćeš uvek biti najbolja verzija sebe.
Šapnuo mi je dok me je grlio, te sam klimnula glavom kroz suze. Taj zadatak mogu da ispunim, mogu da usrećim svoju porodicu time. Da li ću ikada moći sebi da oprostim ovo što sam uradila ne znam, ali ću se istinski boriti da obrišem svoje greške.