Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 34. deo

~ Moj tata ~
●34.deo●
✻NAKON PAR NEDELJA✻
✦Valentina✦
Baš kao što je Mark i rekao, nije ga bilo nekoliko nedelja. Došao je i decembar, a njega i dalje nije bilo. I dan i noć sam razmišljala i u glavi ponavljala Ivanove i Lazarove reči. Svaki put bi me probole u srce dajući mi do znanja da sam ispala glupa. Glupa što nisam ništa videla!
Lazar: Da uđem sa tobom?
Valentina: Neka.. želim ovo sama da uradim. Budi samo negde u blizini.
Lazar: Važi, biću tu u sledećoj ulici da me ne vidi.
Blago me zagrli i sa rukama u džepovima ode niz ulicu. Polako se popnem uz tri stepenika do ulaznih vrata, te pozvonim. Javio se rano jutros da je stigao u toku noći, pa me je zvao da se vidimo.
Mark: Hej, stigla si! Nedostajala si mi!
Ostavi užurban i kratak poljubac na mojim usnama, te mu se jedva osmehnem. Sada ga potpuno drugačije gledam.
Mark: Dođi, spremam nam doručak. Sigurno si gladna.
Pođem za njim zatvarajući ulazna vrata, te tiho uzdahnem. Danas ću saznati sve, sada ili nikad.
Valentina: Je li sada sve u redu sa tim imanjem?
Mark: Da, rešio sam sve probleme. A i bilo mi je potrebno da se sklonim na neko vreme iz grada.
Stomak me je presekao čuvši te reči. Ako je sve ono istina, ko zna šta je on radio.
Valentina: Mislim da sam prošli put ovde ostavila neke četkice. Potražiću ih dok ti spremaš hranu.
Mark: Važi!
Dobaci mi iz kuhinje, te lakim koracima krenem ka spratu do njegove spavaće sobe. Imala sam malo vremena, ali sam bar znala šta tražim. U fiokama ničega posebnog nije bilo, te sam osetila kako mi pod nogom škripi laminat.
Valentina: To je čudno..
Sve u ovoj velelepnoj kući je bilo zategnuto i na mestu, zašto onda ovaj deo na podu škripi? Zavrnuvši ivicu tepiha nalazila se šupljina dovoljna da zavučem dlan. Plašeći se ipak gurnem ruku i napipam plastiku. Sa dva prsta sam izvukla providnu kesicu belog praška, te mi se nerado zaglavi knedla u grlu. U donjem desnom uglu kesice je urezano slovo "Dž" za Džozefa. To sam tražila prema Ivanovim rečima.
Istina je, Mark je kupovao drogu od Ivana...
Vratila sam i kesicu i tepih na mesto, te prođem rukom kroz kosu kako bih se smirila. Sve mi je bilo pred nosem...
Zadrhtale su mi ruke, te ih protresem i vratim se brzo u prizemlje do Marka u kuhinji. Neumorno je radio za šporetom, a ja sam još malo prošetala kraj komoda u dnevnoj sobi, možda naiđem na još nešto.
Mark: Našla si četkice?
Valentina: Da da, jesam!
Cveće je bilo sveže zaliveno i mirisno, a trunke prašine nije bilo na površini. Čistačica je svakog dana održavala sve besprekorno. Naša slika na dan moje mature je bila uramljena u srebrni ram za slike. Astra se smešila i učinila fotografiju još magičnijom. Pored tog rama je stajao još jedan, i to zlatni. U njemu je bila slika Marka sa malo starijim čovekom. Nikada ga ranije sa Markom nisam videla, ali mi je bio vrlo poznat.
Valentina: Ko je ovo?
Mark: To je moj očuh, Džozef Belk.
Vratio se nazad kuvanju, a ja ostanem skamenjena držeći tu uramljenu sliku. Džozef je ubijen, Ivan je radio za njega. Sve ima smisla! Još jedanput sam pogledala u sliku sa Astrom i povezala sve. Tako je Džozef saznao za Ivanovu tajnu... Samo zbog toga što ja nisam na vreme sasekla sa Markom se sve ovo desilo...
Valentina: Koliko dugo se drogiraš?
Naglo i zbunjeno se okrenuo ka meni, te stegnem vilicu čvrsto?
Mark: Šta?
Valentina: Ne poriči. Našla sam kokain, Džozef ti je očuh. Misliš da nije bilo na vestima da je ubijen i da nije otkriveno ko je on?
Ironičnim glasom upitam, te on pozeleni u licu.
Mark: Preturala si mi po stvarima.
Uz režanje odgovori, pa se prasak sudova začu.
Valentina: Lažeš me od početka, zar ne?