Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●13.deo● ✦Valentina✦ Valentina: I gde idemo? Radosno upitam vezujući pojas preko grudi, pa krajičkom oka uhvatim njegov smešak. Mark: Čeka nas ručak kod mene, sve nam je kuvarica lepo spremila. Klimnem glavom, te nastane mali tajac dok je vozio niz par ulica. Mark je živeo u malo bogatijoj kući, iako mi je prvi put delovala kao prinčev dvorac. Svega sam bila par puta kod njega i svaki put se sve više oduševim tom mestu. Mark: Baš je slatka beba.. Astra beše? Valentina: Da, preslatka je! Mark: To je čija ćerka? Preplanulog ili bledunjavog? Kroz šalu upita jer nije ni zapamtio tačno ko je ko. Valentina: To je Ivanova ćerka, ili kako ti kažeš bledunjavog. Mark: A majka? Valentina: Preminula je na porođaju.. Primetim da je zaćutao na to, te skrenem pogled ka prozoru. Ivan, Lazar i ja smo se dogovorili da tako kažemo svima, da ne bi došlo do nekih prevelikih sumnji. Iako smo se zapitali u sebi šta će biti kada Astra poraste, kako ćemo joj to objasniti, nismo želeli toliko daleko da idemo. Proći će godine dok ona ne bude zrela da razume zašto njene majke nema. Mark: Da li bi ti želela decu? Upita ne sklanjajući pogled sa puta ispred sebe, te osetim njegov topli dlan na svojoj nozi. Valentina: Jednog dana, da. Volim decu i ona bi me učinila srećnom. Zastao je na semaforu i sa smeškom se približio mom licu. Mark: I ja mislim da bi bila divna majka.. Šapnu mi uz obraz čineći da se naježim, te poče da niže poljupce niz moj vrat. Već znam kuda će ovo da vodi. Valentina: Mark, ne želim.. Još uvek je rano.. Mark: Šest meseci je itekako puno, draga.. Stegnuo me je jače za nogu i još više mi se uneo u lice sa svojim poljupcima. Valentina: Ne! Odgurnula sam ga svom snagom nazad na njegovo sedište i tad nam je auto iza svirao da je zeleno svetlo. Mark: Ne razumem šta ti je..! Vozio je zbunjeno niz ulicu, a ja sam smirivala disanje. Valentina: Zaustavi ovde auto. Mark: Zašto? Valentina: Zaustavi! Naglo zakoči kraj ivičnjaka, te otkopčam pojas i otvorim vrata. Kao munja sam izašla iz auta prebacujući torbu preko ramena i krenula peške u suprotnom smeru. Mark: Gde ćeš?! Zastao je kod auta rukama mi mašući, ali sam samo uplašeno stegla kaiš torbe. Valentina: Ostavi me, ne želim da idem sa tobom! Preko cele ulice je odjeknuo moj glas i dosta ljudi se okrenulo ka nama dvoma, ali sam samo nastavila svojim putem. Znam da me neće pratiti, a i da me prati vrištala bih na sav glas u gradu. Ne rizikuje on toliko. Do stana sam se mimoišla sa samo nekoliko ljudi i nikoga nisam želela da pogledam u oči. Svi su mi delovali strašno i robusno prolazeći pored mene, a ja sam samo želela da se zavučem u mišju rupu. Pa to je i donekle značilo moja soba. Bacila sam torbu kraj vrata i bacila se preko kreveta na stomak. Prste, a zatim i nokte sam zarivala u jastuk osećajući da mi telo podrhtava nekontrolisano. Jeza mi se uvukla pod kožu dok sam gledala zglobove prstiju i priviđala svoju krv preko njih. Još jače je ruka krenula da mi se trese, te je skupim u pesnicu i podvučem pod telo. Smiri se, Valentina, smiri se... Neće ti biti ništa, na sigurnom si... Smirivajući svoje disanje, čula sam otvaranje ulaznih vrata, a zatim i otvaranje mojih. Lazar: Valentina? Lazar me zbunjeno dozove. Lazar: Vale? Suze su mi kanule iz očiju, ali sam se pravila da mirno spavam. Ništa više nije rekao, već je samo zatvorio vrata ostavljajući me samu sa svojim mračnim sećanjima.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
