Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 124. deo

~ Moj tata ~
●124.deo●
✦Astra✦
Dani su mi prolazili uglavnom na predavanju i spremanju prvog kolokvijuma. Kako sam smanjila viđanje sa Rafaelom samo za vikend, nisam imala baš ni neku prijateljicu sa kojom bih nakon predavanja razmenila par reči ili otišla u kupovinu. Ali sam rešila da ne tugujem, da je bilo suđeno našla bih nekoga. Ovako, možda ni ne treba da imam lažne prijatelje.
U petak sam nakon predavanja otišla kući i istuširala se, pa sam uveče krenula ka Rafaelovom stanu. Fakulteti su nam bili blizu, ali stanovi i ne baš. Trebalo mi je dvadesetak minuta hoda po gustoj londonskoj gužvi da stignem do njegove zgrade. Pokucala sam jednom, ali se odgovor nije čuo. Drugi put sam malo jače pokucala i začulo se tiho "uđi".
Zbunjeno sam zakoračila preko praga i na sredini prostrane dnevne sobe videla Rafaela sklupčanog na pravougaonom, čupavom i debelom tepihu. Dve piksle je potpuno napunio, a pored njega su bile oborene prazne flaše od konjaka dok je treću načeo i čvrsto držao u ruci.
Astra: Rafaele...
Uspela sam da mu podignem glavu i ugledala sam njegove obraze kako se cakle od suza. Oči su mu bile krvave od plača i alkohola.
Rafael: Ne želim da živim... Ne mogu bez.. droge...
Prvi put sam čula da on ne može bez narkotika. Pogledom sam prešla oko njega tražeći ono najgore - špriceve i izgužvane kesice od droge. Nije ih bilo, ali mi je Rafaelovo stanje delovalo kritično.
Astra: Rafe.. o čemu govoriš..?
Mazila sam ga po obrazima i čim je razdvojio usne, dlanovi su mi se sledili.
Rafael: Ona me je drogirala... majka...
Glava mu je pala pravo na moje rame i tu je i zaspao. Nisam imala snage da ga prebacim sa poda na kauč, a kamoli do njegove sobe pa sam ga ostavila da leži na tepihu. Njegova majka..? Znala sam da je digla ruke od njega, ali da ga je drogirala? To nisam znala.
Ustala sam sa poda i znatiželja mi je izjedala dušu. Tako pijan i već u dubokom snu, neće se probuditi ni na najveću buku u stanu.
Kao pomahnitala, počela sam da prevrćem svaku fioku i pregradu nameštaja. Od dnevne sobe i kuhinje, do kupatila i njegove sobe. Nigde ništa nisam našla, i taman kada sam htela da dignem ruke naišla sam na fioku noćnog ormarića. Ključ je stajao u bravi i mamio me da ga okrenem. Bez razmišljanja sam to i uradila i pronašla gomilu lekarskih izveštaja. Bili su poređani hronološki, prvi je bio sa najsvežijim datumom na sebi.
Astra: Klinika za lečenje zavisnosti... Pacijent ima povećanu želju za unosom narkotika i alkohola, kao i agresiju...
Najnoviji izveštaj je samo par dana star. Išla sam dublje od toga i došla do najstarijeg datuma. Datum njegovog... rođenja?
Astra: Na prijemu trudnica je bila pod uzimanjem psihoaktivnih supstanci. Beba muškog pola, težak tri i po kilograma, pokazivao je znake apsitencijalne krize i odmah je stavljen pod terapiju za odvikavanje od narkotika. Gospode..!
Ruke su mi se zatresle, a onda sam našla presudu iz centra za socijalni rad. Policiji je podnesena prijava i utvrđeno je da se u Rafaelovoj desetoj godini, u njegovoj krvi našli narkotici. Prema rečima socijalnih radnika, lekara i nalaza bolnice, drogu su pronašli u skoro svoj hrani i piću što se u tom trenutku nalazilo u kući.
Rafaelova majka ga je... drogirala svesno? Nije mi bilo ništa od ovoga tako moguće, ali Raf ni o majci ne priča. Možda ona nije digla ruke od njega i predala se drogi i alkoholu, već su je odveli kako ne bi ubila Rafaela...
Vratila sam sve papire na mesto i ušla natrag u dnevnu sobu. Rafael se nije makao nimalo. Uzela sam ćebe sa kauča i legla sam kraj njega na pod. U stanu mu je bilo prilično toplo, pa nam neće biti hladno na podu. Naslonila sam se na njegovo rame i pomazila ga po obrazu.
Astra: Zašto ne podeliš sa mnom svoju tugu i bol...?