Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 84. deo

~ Moj tata ~
●84.deo●
✦Ivan✦
Kao ledena, bezosećajna osoba da je stajala ispred mene. Svet je stao, univerzum se poigrao sa mnom. Darija je lično svojim kandžama iščupala moje srce i slomila ga. Udarila je na moju jedinu slabu tačku, na Astru.
Ivan: Šta si to.. uradila?
Darija: Uradila sam ono što sam htela.
Presavila je jaknu preko ruke i stala sa strane. Znala je da je odnela pobedu, znala je da sam u ćorsokaku.
Xx: Dete mora poći sa nama.
Više nisu čekali da ja preduzmem nešto, ušli su grubim korakom unutra pravo ka Astrinoj sobi. Gušio sam se u suzama, oduzeće mi dete koje sam pazio i odgajao petnaest godina. Od trenutka kada se rodila do sada, i sve će mi to oduzeti.
Još više mi je srce prepuklo kad se čula Astrina vriska. Preplašena je, iznenađena, šokirana. Ne zna šta se dešava.
Astra: Ko ste vi?! Pustite me!
Na silu su je izvukli iz sobe, a njeno lice je bilo preplavljeno suzama.
Ivan: Ne morate bar na silu da je vučete!
Bacio sam na pod papire iz ruku i zagrlio je što sam jače mogao.
Astra: Tata, šta se dešava..?! Ko su ovi ljudi?!
Ivan: Zvezdice, ne plači...
Pukao mi je glas, slomio sam se kroz šapat. Krajičkom oka sam video Dariju kako je zamahnula kosom i izašla iz stana. Sada shvatam da ta rospija od žene nema nikakve emocije.
Xx: Pustite dete.
Astra: Tata!
Žile na rukama su mi iskočile koliko sam je držao čvrsto uz sebe. Ne dam je, ne mogu je dati. Bolje da me ubiju nego da mi je uzmu!
Ivan: Astrice, dušo moja... Oprosti mi.. oprosti mi što te nisam zaštitio. Oprosti mi što sam dozvolio da se ovo desi...!
Plakao sam kao kiša grleći je. Njen heroj se slomio. Više ne postoji.
Ivan: Tata te mnogo voli, to znaj. Radije bih umro nego da se tebi nešto desi...
Astra: Tata..! Ne daj me...
Ivan: Ne želim ni ja ovo, zvezdice.. Ruke su mi svezane.. Ali obećavam ti da ću učiniti sve da te vratim. Obećavam da ću te vratiti kući.
Poljubio sam je u svilenkastu kosu i stegao je za ruku. Nisam spreman da se odvojim od nje. Nikada neću ni biti.
Xx: Idemo.
Socijalni radnici su je odvojili od mene. Kako se njeno telo odvojilo od mog, polovina mene je umrla. Ja sam niko i ništa bez svoje ćerke.
Astra: Tata!
Vrisak se prolomio hodnikom i preko ramena me je pogledala očiju punih suza. Njene suze su najteže na ovom svetu. Njen plač, vrisak, bol i tuga su me ranjavali i govorili mi da sam nikakav otac. Nisam uspeo u ulozi oca.
Xx: I Vi morate poći u stanicu na ispitivanje.
Prigušeno sam čuo glas policajca. Optužuju me za kidnapovanje, za kidnapovanje ovog anđela, moje ćerke. Uzeli su me pod ruku i izveli iz zgrade. Astra se u jednim kolima borila svim silama da izađe napolje, a mene su ugurali u drugi auto. Izgubio sam najvažniju osobu u mom životu zato što sam verovao jednoj osobi. Osobi koju sam zavoleo. Spustio sam glavu na zadnjem sedištu i ponovo zaplakao.
Ivan: Žao mi je što sam te izneverio, zvezdice...