Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●10.deo● ✦Ivan✦ Teška srca i u strahu odvojio sam se od bebice i ostavio je na sredini kreveta. Oko nje sam nabacao jastuke ograđujući je da se slučajno ne otkotrlja sa kreveta. Mada, to je nemoguće, tek juče se rodila. Brzim korakom sam se kretao ka apoteci, te mi ljubazna žena i sama preporuči šta mi sve treba. Uz još jedno primanje lažnog saučešća, napustim apoteku sa poviše šuškavih kesa u rukama. Plašio sam se i dalje da se ne probudi i da ne poplavi od plača što nikoga oko nje nema. Moraću bolje da promislim ovo njeno ostavljanje. Ne smem to raditi tako stalno. Skoro sam trčao do same zgrade, te mi padne kamen sa srca kad uđem u tih stan. Još uvek spava, ali će se uskoro probuditi. Po uputstvu sa pakovanja razmutim formulu u prokuvanoj vodi, te je izmućkam u flašici. Začu se plač, taman na vreme se probudila za jelo. Još uvek mućkajući flašicu u ruci, uđem u spavaću sobu i rasklonim jastuke sa kreveta. Ivan: Ti si predosetila mleko, hm? Odložim flašicu sa strane dok je uzimam u naručje, te polako postavim cuclu na njene usnice. Gladno je zasisala mleko i širom otvorila oči pružajući mi pogled na tu njihovu kestenjastu nijansu. Za manje od deset minuta je popila sve, te je došla na red i promena pelene. Još uvek sam pazio na njen zavijeni pupak i uspeo sam skroz da je obučem za čak pola sata..! Ivan: Možemo mi to i bolje.. Kažem joj iako joj se već prispavalo. Ja bih se čak i igrao sa njom, ali njoj je samo do sna i jela. I pelena. Ivan: Hoćemo li mi ovo uspeti? Hoću li ja uspeti? Zastanem ne mogavši da nastavim dalje sa svojim pitanjima koji me opsedaju. Šta ja znam o bebama? O njihovom rastu i razvoju? Ne znam ništa..! Jedva sebe nateram da raspremim krevet i ostatak stana, kako ću se brinuti o jednom malenom biću? A pored toga radim i najgori posao na svetu... Pesnicom sam se naslonio pored nje dok se sama uspavljivala i pogledom sam okrznuo svoju ruku. Bledi ožiljak sam samo ja mogao videti ako se malo bolje zagledam, ali sam osećaj da je tu zauvek me progoni i dan danas. Ja to nisam zaslužio, niko to nije zaslužio. Nije ni ona zaslužila. Ivan: Neću dopustiti da ti se dogodi isto što i meni. Odrašćeš pod mojim krovom i bićeš moja ćerka. Zvezdice moja.. Taknem je vrhom prsta po mekanom nosiću, pa ponovim još par puta to "zvezdica". Ivan: Zvezdica.. zvezda.. Pažljivo je uzmem u naručje i ponovo se zamislim gledajući je. Ivan: Palo mi je na pamet jedno ime.. Astra. Mislim da ti baš pristaje, zvezdice..! Rukama je lagano izdignem do svog lica, pa majušni poljubac otisnem na njenom čelu. Ivan: Šta misliš, sviđa li ti se ime Astra? Ja mislim da ti baš pristaje. Samo sam je glasom uspavao.. Očigledno je da ću dok ne odraste pričati sam sa sobom. Ali mi ona daje sigurnost i toplinu, moram joj omogućiti sve što treba da ima. Astra. Moja ćerka Astra Valić.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
