Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 94. deo

~ Moj tata ~
●94.deo●
✦Astra✦
Oko devet sati sam već bila umorna i spremna da zaspim u bilo kom položaju, ali sam bila i nespokojna. Kao što sam i u pismu napisala, ili ću živeti sa tatom ili uopšte neću živeti. To je moj plan, konačni. Na ovaj ili onaj način ću uspeti da se izvučem iz ove grozne kuće. Darije u kući nije bilo. Znam samo da sam čula ulazna vrata, a zatim potpunu tišinu u kući. Otišla je negde, a ja se nadam da se neće vratiti skoro. Skupila sam kosu u rep i iskrala se iz svoje sobe. Njena spavaća soba je bila tik do moje i podsećala me je na to kako je i tatina soba odmah pored moje. Samo što kod tate osećam nežnost i ljubav, a kod Darije jedino osećam zlo i nespokoj.
Francuski krevet je imao na sebi tamnu posteljinu, tamno crvene boje na kocke. Sa obe strane kreveta su bili prelakirani noćni ormarići sa po jednom lampom na njima, odmah nasuprot kreveta je bio garderober tamne drvene boje. Odmah sam se dočepala fioka na noćnim ormarićima. Otvorila sam jednu i našla gomilu urađenih fotografija. Na svakoj od njih se nalazila Darija iz mlađih dana. Imala je trudnički stomak i srećno se smejala. Čak je i ruku držala na stomaku, kao da je ponosna što je trudna. Na svakoj slici je kraj nje bila i muška osoba, bar po elegantnom odelu. Ali, na svakoj fotografiji je lica bilo ižvrljano i uništeno. Nije se mogao razaznati lik, boja kose ili bilo šta..! Možda je to moj biološki otac..? Ne, moj tata je Ivan! Ivan Valić! Njegovo prezime nosim i on mi je tata!
Prešla sam na drugu fioku i iz nje izvukla gomilu belih plastičnih bočica. Na svim bočicama su bile nalepnice sa rukopisom. Tek na uputstvu pozadi sam videla da su to lekovi za odvikavanje i smirenje.
Astra: Gospode.. šta je ovo..?
Drhtavo sam ispustila bočice i prekrila usta dlanom. Ko je Darija, šta je sve ovo..?!
Darija: Šta radiš to?!
Vrisnula sam i nogom udarila u drveni okvir kreveta. Darija je bila razjarena videvši da sam preturala po njenim stvarima.
Darija: Ko ti je dozvolio?!
Zgužvala je fotografije i nagurala ih nazad u prašnjavu fioku.
Astra: Ko si ti uopšte..?! I ko je taj čovek?!
Darija: Šta te briga!
Stresla sam se od njene vike i ipak sam smogla snage i prišla joj ljuto.
Astra: Ne možeš me lagati!
Darija: Taj čovek te nije želeo! Nije želeo da čuje za tebe!
Astra: Ne razlikuje se mnogo od tebe.
Tek sad sam je razljutila. Zenice su joj se raširile i gledala me je kao neprijatelja.
Darija: Ja sam sada tu! Ne možeš me upoređivati sa tim skotom! Ja te možda jesam napustila, ali sada sam tu.. Živećemo zajedno i bićemo srećne..!
Stezala me je sve jače za nadlaktice i bila je potpuno ubeđena u svoje fantazije.
Astra: Pusti me!
Darija: Slušaćeš me! Ja sam ti majka i slušaćeš me!
Astra: Ti si bolesna!
Desnom nogom sam je šutnula u koleno i od bola je pala na pod.
Darija: Ti mala...!
Prosiktala je besno kroz stisnute zube i tek tada sam shvatila šta sam uradila. Neću preživeti noćas. Skočila sam i istrčala iz spavaće sobe pravo u hodnik. Ključevi su zasijali u bravi ulaznih vrata, te sam se osmehnula. Moj beg je preda mnom.