Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 165. deo

~ Moj tata ~
●165.deo●
✻TE VEČERI✻
✦Maks✦
Koliko god sam pokušavao da sebe usredsredim na završavanje seminarskog rada, nije uspevalo. Nikako nije uspevalo. Iste reči su se vrtele na papiru i nikakav posao nisam uspevao da završim. A u glavi je samo njen osmeh. Blistavi osmeh koji zaslepi svaki par očiju, a svako veče mi taj isti osmeh dolazi u san.
Zatvorio sam knjige i odložio papire sa strane, te uzdahnuo zavalivši se u stolicu. Uzeo sam telefon i na brzinu prelistao njene poruke. Svaka sledeća mi je širila usne u još veći osmeh.
Maks: Zaljubio si se, Makse. Zaljubio si se u najlepšu zvezdu.
Možda je i bilo pravo vreme za ljubav. A ona, tako krhka i nežna, sama je pala u moj zagrljaj. I to doslovno pala..! Mogao sam se zakleti u sve što imam na svetu da joj se već te noći promenio život. Njene oči su se istog trenutka zacaklile čim su se susrele sa mojim. I svako naše naredno viđanje je samo potvrđivalo to. Plašila se, ali se nije mogla odupreti svom srcu. A ja neću da je požurujem, to je nešto najgore što mogu da joj uradim.
Zažmurio sam smešeći se i dalje, te mi tiho krckanje poremeti mir. Nekad se čulo jače, a nekad slabije. Okrenuo sam se ka prozoru i tada ugledao kamenčić kako udara u staklo. Ustao sam i video Astru u polumraku kako traži novi kamen da baci u prozor. Zastala je kada me je napokon ugledala, te sam brzo navukao jaknu i izjurio iz svog stana. Preskakao sam stepenice i pritrčao joj na trotoaru. Nosila je tanku, kratku jaknicu i već ju je hladnoća uhvatila.
Maks: Astra.. šta radiš ovako kasno ovde? I smrznućeš se...
Astra: Ja.. trebalo mi je..
I u pogledu i u glasu joj se komešalo oklevanje. Za čime žudiš, Astra? Kaži mi samo...
Maks: Šta ti je trebalo?
Astra: Trebao mi je zagrljaj...
✦Astra✦
Ne, nije mi trebao zagrljaj. Izašla sam iz stana sa namerom da ga poljubim, da napokon okusim njegove usne i da preuzmem rizik. A onda me je kukavičluk spopao kada sam ugledala Maksa.
Maks: Dobro.. dođi.
Zagrlila sam ga oko vrata i snažno privila uz sebe. Dokle Astra, dokle?! Kada ćeš imati hrabrosti u životu? Bar jednom budi hrabra!
Opijala sam se njegovim mirisom i uživala u ovom trenutku koliko god sam mogla. Kamo sreće da sam uživala i u poljupcu, a ne samo u zagrljaju..!
Maks: Trebalo ti još nešto..
Astra: Šta..?
Tiho sam upitala dok sam mu vrhovima prstiju prelazila preko vrata. Da li se naljutio, da li je očekivao nešto drugo..? Odmakao se, a ruke je podigao na moja ramena.
Maks: Možda ovo..
Blago se nasmešio i za dve sekunde se našao na mojim usnama. Da, to sam želela!
Uzdahnula sam kroz poljubac i uzela ga za obraze prihvatajući ga u potpunosti. Njegove nežne i mekane usne su ugrejale moje hladne, a ja sam ih još želela. Prsti su mi se izgubili u njegovoj kosi, a duša više nije bila moja, već njegova.
Astra: Makse..!
Drhtavo sam izgovorila i bacila mu se u zagrljaj. Zakikotao se kraj mog vrata stežući me za struk. Znao je po šta sam došla čim me je video sa prozora. Ljubila sam Maksa. Momka koji mi je već prve noći ukrao srce i dušu. Prisvojio ih je znajući da je on taj za mene.
Maks: Astra, zaboga.. Šta smo čekali do sad..?
Nasmejala sam se tiho dok je sreća ispunjavala svaki delić mog tela. Miris mu je sada bio još lepši, znajući da je bar na trenutak tokom poljupca bio potpuno moj.
Astra: Znao si...
Maks: Još odavno.
Nasmejao se i sklonio mi kosu sa lica. Usne su mu pucale dok su ljubile moje lice, čelo i obraze. Moj smeh je odjekivao ulicom i mogla sam reći da sam napokon srećna. Srećna sam jer sam rizikovala.
Maks: Smrzla si se, ledena ti je koža..!
Poljubio mi je ruke grejući ih. Sive oči su caklile od sreće možda i više nego moje. Maks je moj, najzad je moj... Dlanovima sam mu obuhvatila obraze i naslonila se na njegovo toplo čelo.
Maks: Dođi da ti skuvam toplu čokoladu. Prehladićeš se ovako, zvezdo...
Astra: Neka, vredelo je...
Nasmejao se dok sam ponovo spuštala usne na njegove. Magičan trenutak koji ni za koji novac ne bih menjala. Poneo me je u naručju ka svom stanu samo kako ne bi razdvojili naše usne. Ni ja ne želim da se ikada razdvoje. Ne sada kada sam ih konačno dobila...