Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 46. deo

~ Moj tata ~
●46.deo●
✦Lazar✦
Protresem se ispod jorgana osećajući hladnoću oko svog tela, pa namršten otvorim oči. Sam sam u krevetu, Valentine nema. Nakon novogodišnje noći, ona i ja smo nekad spavali zajedno u krevetu, a nekada razdvojeno. Te razdvojene noći su bile tu samo kako ne bismo prešli svoje granice i uradili nešto što ne želimo da požurujemo. I tada bi se čuli naši teški uzdasi razdvojenosti, zidovi su tanki.
Lazar: Vale?
Tiše je dozovem, ali ne dobijem odgovor. Izvukao sam se iz kreveta i proverio njenu sobu, kao i ostatak stana. Nije je bilo. Gde je mogla da ode ovako rano? Tek je devet ujutru..
Odmah sam okrenuo Ivanov broj i time ga gotovo istog trenutka dobio.
Lazar: Jel Valentina kod vas dvoje?
Ivan: Valjda se kaže dobro jutro prvo.. I ne, nije kod nas.
Uzdahnem nečujno da sam potpuno ignorisao njegovu prvobitnu zamerku.
Lazar: Nema je u stanu..
Ivan: Možda je otišla do prodavnice, ne paniči odmah.
Džabe meni to..! Osećaj nervoze se sve dublje sadio u meni. Baš tada, Valentina se pojavila na ulaznim vratima.
Lazar: Evo je..!
Bez pozdrava prekinem vezu sa Ivanom, te bacim telefon na sofu. Spuštene glave je ćutala i stavljala ruke u džepove zimske jakne.
Lazar: Zabrinuo sam se.. Jesi li dobro?
Iste sekunde joj obuhvatim hladne obraze, te ćutke klimne glavom.
Valentina: Uhapsili su Marka..
Tiho izusti, te se i meni od iznenađenja razdvoje usne.
Valentina: Iskrala sam se jutros iz kreveta i otišla pravo u policiju.. Nisam mogla više da ćutim, zbog njega su Astra i Ivan zamalo nastradali.. Morao je platiti za sve, mora biti kažnjen.
Bez reči je privučem u zagrljaj i ostavim bezbroj poljubaca u njenoj sjajnoj plavoj kosi.
Lazar: Zašto me nisi zvala da idem sa tobom? Mogao je nešto da ti uradi...
Prosikćem zabrinuto kroz zube, te se njen tihi podsmeh začu.
Valentina: Sa policijom sam došla do njegove kuće. Izveli su ga u lisicama.
Lazar: Jel ti rekao nešto..?
Valentina: Da.. vikao je i psovao me..
Vilica mi se stegla istog trena. Moju Valentinu niko ne sme da dira, ni da uzme u usta.
Lazar: Ne dam ja tebe nikome...
Čvršće je zagrlim i ostanemo u tišini par minuta tako zagrljeni.
Lazar: Kako se osećaš sada..?
Valentina: Kao da sam konačno... slobodna.
Provučem prste kroz njenu kosu i tiho uzdahnem.
Lazar: Šta želiš danas da radimo?
Odvojila se od mene i naslonila se na moje čelo.
Valentina: Hajde da šetamo, da se grudvamo, da pravimo Sneška Belića.. Samo da ne budemo u stanu.
Sa osmehom klimnem glavom, pa ubrzo izađemo iz stana. Sneg nam je škripao pod obućom. Zagledao sam se u njenu ruku kraj mene i dotakao je, pa nam isprepletem prste. Nasmešila mi se, pa smo stali na kraj slepe ulice.
Valentina: Kao da mogu ponovo da dišem.. Kao slobodna ptica se osećam.
Lazar: Ne sećam se da smo se dogovorili da za sebe govoriš da si slobodna.
Okrenem na šalu sa osmehom, te ostavim topli poljubac na njenim usnama.
Valentina: Ne brinite se mladiću, samo sam Vaša...
Produbila je taj poljubac još više, a onda me neočekivano gurnula pravo u sneg..! Smejala se glasno dok sam ja zarobljen ležao u snegu.
Lazar: To mi je hvala što te volim?
Valentina: Evo ugrejaću te...
Opkoračila me je i legla preko mene. Moram priznati, u čudu sam se našao. Maštao sam o svemu sa njom, a sada kad je to stvarnost ne mogu da mislim trezveno.
Protrljala je usne o moje, a zatim ih i liznula vatreno.
Lazar: Ti baš hoćeš da te svučem na ovom ledenom snegu?
Nismo se ustručavali da pričamo što prljavije, a to bi nas samo još više uzbudilo.
Valentina: Teško ćemo mi izdržati ovim laganim tempom..
Šapnula je između poljubaca, a ja sam joj samo zamrsio kosu prstima.
Lazar: Desiće se neočekivano...