Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 3. deo

~ Moj tata ~
●3.deo●
✦Ivan✦
Navučene kapuljače preko glave hodao sam slušajući kako moje patike škripuću pod usijalim betonom od danas. Dosta mladih ljudi je izašlo na ulice doterano i spremno za provod da nisu ni svesni da će se posle par pića prepustiti nečemu mnogo većem. Opasnijem. Telo će im poželeti drogu, poslušaće taj nagon, a ujutru će se kajati. Ali tada povratka nema.
Crveno neonsko svetlo je jasno naglašavalo naziv kazina "Diamonds", a plavokosi čovek me je čekao ispred. Stajao je mirno skupljenih ruku kao neki izbacivač iz klubova. Iz daljine ga i nisam prepoznao, ali čim sam mu prišao na par metara jasno sam mogao uočiti taj njegov ožiljak posred levog obraza.
Ivan: Sven.
Sven: Ivane.
Kratko se pozdravimo, te krenem za njim unutar kazina. Dim od mnogobrojnih cigareta je dosta zamaglio ceo kazino. Čak su i žene pušile pored svojih partnera dok su oni igrali poker za stolom. Neprimetno sam se kretao iza Svena, te naposletku siđemo niz uske drvene stepenice, pravo ka podrumu. Jeziva tišina se prostirala niz tamno sivi hodnik podruma, a pogledom sam prelazio preko svakih metalnih vrata. Kao lavirint je.
Najzad zastanemo ispred izgleda glavnih vrata, te Sven dvaput pokuca na njih. Nije se ni čuo odgovor sa druge strane, ali uđosmo unutra. I ovde se video svetlo sivi dim cigarete koji se udaljava od stola, kao i nekoliko ugašenih u piksli. Čovek krupne građe sedeo je za stolom pognute glave, kapuljača mu je skrivala veći deo zlatne kose, ali je poneki pramen ispadao. Brada nikako nije mogla biti sakrivena, te je štrčala sve do njegovih prsa.
Xx: Ivane. Tačan si.
Ivan: Kao i uvek.
Stanem tačno ispred njega čekajući da podigne pogled ka meni, te stavim ruke iza leđa. Samo smo se jednom videli, i to na početku mog prljavog posla, nije bilo potrebe za daljim viđanjem.
Ivan: Zašto si me zvao, Džozefe?
Napokon podigne pogled i te njegove crne oči me kao bodež preseku.
Džozef: Načuo sam da si povećao cenu kokaina. Bez mog znanja.
Uvek je voleo što kraće rečenice, ali bi u tih par reči sledio krv u žilama svakome kome se obraća. Ćutao sam, i sam znam da sam prodao po mnogo većoj ceni.
Džozef: Za pet grama si trebao da uzmeš duplo manje novca. Ali si uzeo čak trista evra.
Ivan: Otkud znaš?
Džozef: Imam svoje izvore. I zašto baš u evrima?
Naposletku izdahnem, te prebacim ruke u prednje džepove.
Ivan: Evri su svuda, lakše ih je imati nego britanske funte.
Zadovoljno klimne glavom, te povuče zadnji dim cigarete i ugasi je u piksli.
Džozef: Dobra taktika.
Zavalio se nazad u fotelju izbacujući iz usta razuzdani dim, te krajičkom oka primetim da Sven stoji i dalje sa strane. Zar ti nisi samo običan pion u svemu ovome?
Džozef: Imamo ozbiljniji razgovor ipak.
Fioka mu zaškripi i izvadi poveći paket na sto. Nesigurno mu priđem zagledajući ga, ali je dobro upakovan da se ne vidi ništa.
Džozef: Ovo je ponuda za tebe. Nabavio sam spidbol.
Šokirano ga pogledam misleći da će mi svakog trena reći da se neslano šali. Ali ne, ležerno je pratio svaki moj pokret naslonjen u fotelji.
Ivan: Želiš da prodaješ mešavinu kokaina i heroina..?!
I samo telo mi zadrhti pri izgovaranju tih reči.
Džozef: Unosno je, a znajući sve moje partnere i suparnike, bićemo prvi koji će ga prodavati. Izdići ćemo se iznad svih.
Ivan: Ovo je vrlo opasno, smrtonosno je..!
Pogled mu se nakostrešio.
Džozef: Ivane, nemojmo o tome. I sam znaš da je i samo dilovanje opasno. Svesno si ušao u ovaj posao.
Glas mu je postao grublji, gotovo preteći. Postaću ubica ako neko umre zbog ovoga..
Džozef: Za mesec dana će stići velika kilaža, imaćeš do tada vremena da odlučiš. Sven će imati ovaj paket, njega potraži ukoliko se ubrzo predomisliš. Ako ne odgovoriš nakon mesec dana... nisi više moj.
Odsečno prstom naredi Svenu da me izvede, a onaj paket ostane na stolu kod njega. Niz ceo hodnik sam pokušavao da se priberem da ljudi ne posumnjaju nešto, te samo navučem nazad kapuljaču da se sakrijem. Čim izađem na vazduh, bolno ga udahnem i osetim kako mi pluća gore od prevelikog pritiska.
Sven: Razmisli dobro. Ovakva ponuda se ne dobija dvaput.