Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 25. deo

~ Moj tata ~
●25.deo●
✻DVA MESECA KASNIJE✻
✦Ivan✦
Sa Astrom u naručju sam polako hodao niz ulicu nazad do stana. I današnja kontrola je prošla odlično, dobro napreduje i dobro se razvija. Radi sve što se od nje u četvrtom mesecu očekuje: puzi, osmehuje se na moj glas, pokušava da kaže svoju prvu reč, a uskoro će moći i da sedi. Čak sam uspeo i da spavam normalnije, samo se jednom budi u toku noći, a po ceo dan se igram sa njom na podu i vučem je da puzi što više. Odlagao sam naručivanje samog kreveca sve do poslednjeg dana kada više nije bilo mesta za nas dvoje na jednom krevetu.
Ivan: Moraćemo da pogledamo neki auto, postaje sve hladnije.
Navukao sam joj još malo ćebence do lica u nosiljci, pa sam požurio do stana. Najmanje što želim je da se razboli sada. Obično novembar bude znatno hladniji, ali je ovaj put oktobar preuzeo vođstvo. Čak je i meni u šuškavoj jakni hladno, kako li je tek Astri?
Zatekao sam Lazara na ulaznim vratima kako baca kartone i folije u hodnik. Krevetac je u međuvremenu stigao.
Lazar: O, Opel Astra i njen vlasnik su stigli!
Prevrnem očima, te zatvorim vrata kako se stan ne bi dalje hladio.
Ivan: Kontrola je odlično prošla, uskoro ćemo i sedeti..!
Uzeo sam je iz nosiljke i presvukao u spavaćoj sobi, te sam je dobro ogradio jastucima. Često se okreće baš kad je ne pazim dobro i bojim se da će svakog trenutka pasti. Ostavio sam otvorena vrata od njene nove sobice i posmatrao sam je dok sam sa Lazarom polako sklapao krevetac.
Valentina je zahtevala da Astrina soba bude nežne ljubičaste boje, a sav ostali nameštaj je bio bele boje. Lepo se sve uklapalo iako smo i Lazar i ja bili ubeđeni da to ni na šta neće ličiti.
Ivan: Valentina je otišla?
Lazar: Da, sa Markom.
Otišla je u međuvremenu dok sam ja bio sa Astrom u bolnici, a Lazar nije želeo dalje da priča o tome. Već dva meseca izbegava da priča o osećanjima vezanim za nju. Kaje se što mi je te noći uopšte priznao to.
Ivan: Zašto ne želiš o tome da pričaš? Znaš da joj neću ja reći, to je sve na tebi.
Lazar: Šta imam da pričam više? Zaljubljen sam u devojku koja nema pojma o tome i dodatno ima momka.
Ivan: Momka sa kojim nije istinski srećna.
Uz bačen pogled na Astru presečem mu besmislenu rečenicu, te on uzdahne.
Lazar: Kao da bi sa mnom bila srećna... Ja sam samo bivši narkoman.
Ivan: Nisi narkoman, prestao si sa drogiranjem. Svako krene stranputicom. Nisi jedini na svetu.
Podsmehne se uklapajući rešetke na kojima će biti dušek, pa mu pripomognem.
Lazar: Radim kao domar u sportskoj sali, nemam auto, čak sam se drogirao..!
Ivan: Da li bi je primorao na nešto što ne želi?
Lazar: Naravno da ne..!
Ivan: Vidiš li onda razliku?
Ućutao se. Znao je da sam u pravu.
Da, Valentina se zakačila za Marka jer je naivna, veruje njegovim lažima. A Lazar bi je držao kao malo vode na dlanu.
Lazar: Mislim da ćemo sada zatvoriti ovu temu i nikada je više nećemo otvoriti.
Ivan: Do kad? Dok ti ne nestanu osećanja?
Lazar: Možda će jednog dana nestati. Ako ona stvarno bude srećna sa njim, zaboraviću ta osećanja. Ne znam kako, ali moraću da zaboravim.
Nastavio je sa rešetkama kreveca da se bavi, te ustanem i vratim se kod Astre. Ne želim da ga pritiskam danas više, dovoljno je utučen mesecima. Pitam se kako Valentina uopšte nije primetila njegovo ponašanje. Mada se dobro on i krio od toga.
Ivan: Ovaj čika Lazar je jedan običan magarac, da znaš...
Šapnem Astri tiho, te se osmehne.
Tvrdoglav je Lazar kao i uvek. Sve bi bilo lakše da može direktno da kaže Valentini šta oseća. Najviše me pogađa to što ima tako nisko mišljenje o sebi. Misli da je najvažnije imati novac i auto, a obojica znamo da to Valentinu ne zanima.