Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 60. deo

~ Moj tata ~
●60.deo●
✦Ivan✦
Sa sredine sedišta, imao sam jasan pogled na celu binu. Otpratio sam Astru u svlačionicu iza zavesa i izljubio je poželevši joj svu sreću ovog sveta. Već znam da će biti najlepša i najbolja!
Želeo sam svom silom da i Darija pođe sa nama, ali bi to možda sve upropastilo. Ne želim da Astrina prva priredba bude promašaj i da ja zbog toga zabrljam. Dosta roditelja se okupilo svuda oko mene, negde je samo majka, negde samo otac, negde oboje, pa čak i sa bratom ili sestrom. Ne mogu reći da me to nije žacnulo, Astra je odrastala sama. Nije imala brata ili sestru..
Iza zavese sam iste sekunde ugledao njenu zategnutu kosicu kako sa malim strahom u očima gleda u publiku. Ne želim da se plaši, želim da joj ovo bude jedna od najlepših stvari u detinjstvu. Spazila me je i odmah sam joj se osmehnuo.
Ivan: Bićeš odlična...
Oblikovao sam te reči usnama sporo kako bi razumela, pa mi se najzad nasmešila. Poslao sam joj poljubac i svetla su se ugasila. Priredba počinje.
Male bele haljinice i bele cipelice su se mrdale kroz mrak i zaustavile se na sredini bine. Prasak nalik bunjevima je označio početak nastupa i svetla su se upalila. Devojčice su sve bile iste, jedino su se razlikovale boje njihove kose, a sve su bile u punđi. Lagana balada je krenula sa zvučnika, a moje oči su samo bile na Astri. Potpuno se unela u svoj ples i siguran sam bio da se opustila i da se nije plašila publike. Ruka joj se izvila u vazduh iznad glave, pa je pogled preusmerila uvis. Propela se na prste i izvila nogu kao prava balerina. Muzika se polako ubrzala i do detalja je uskladila svaki pokret u plesu sa ostalim devojčicama. A ja sam samo nju gledao. Jednom rukom sam snimao telefonom kako bi Darija mogla da vidi nastup, ali sam očima upijao sve što ona izvodi. Par puta je uhvatila moj pogled i sve što je mogla da vidi je moj ponos. Ponosan sam na nju. Od prvog dana i njene prve borbe za vazduh, za novi život, učinila me je ponosnim.
Ponosan sam što je ona moja ćerka.
Skakutala je u suknjici lagana kao perce..! Na kraju tačke sve devojčice su se naklonile i zaradile naš veliki aplauz. Sa osmehom je gledala u mene dok sam joj tapšao toliko jako da mi dlanovi bride. Odskakutale su iza zavese, a meni su se oči napunile suzama. Nisam plakao još od one noći kada sam mislio da ću ostati bez nje. Kanule su mi suze iz očiju, pa sam ih brzo obrisao i zaputio se ka svlačionici. Dok sam prošao među gužvu, Astra se već presvukla i skidala je svoje baletanke.
Ivan: Zvezdice!
Sa širokim osmehom se zatrčala u moj zagrljaj, pa sam je zavrteo.
Astra: Jel ti se dopalo?!
Ivan: Divno si plesala! Nema bolje balerine od tebe..!
Otisnem joj poljubac u obraz i spustim je nazad na klupu. Čučnuo sam ispred nje i pažljivo joj skinuo baletanke. Činio sam je godinama pravom princezom, sve je dobijala na tacni, i zakleo sam se da ću je tako odgajati - bez ikakvih poteškoća. Ne želim da oseti nijedan problem na svojoj koži.
Ivan: Sutra ću te odvesti na pljeskavicu i pomfrit. Šta kažeš?
Astra: Da! I želim puno kečapa!
Nasmejao sam se dok sam joj vezivao pertle na patikama.
Ivan: Ponosan sam na tebe, Astra. Uvek si me činila ponosnim tatom..
Bila je isprva malo zbunjena, ali me je ubrzo čvrsto zagrlila. Sa nepunih dvanaest godina ne može osetiti ono što ja osećam, ne može ni razumeti koliko ja nju volim zapravo. A nisam siguran da se ta ljubav prema njoj može opisati samo rečima.