Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 122. deo

~ Moj tata ~
●122.deo●
✦Astra✦
Nakon incidenta u klubu provela sam nedelju, zadnji dan pred predavanje, kod kuće. Razgovarala sam skoro ceo dan sa Rafaelom, smirivala ga i skretala mu pažnju na druge stvari i činilo mi se da je vrlo brzo zaboravio na tuču koju je napravio. Tati nisam smela ni da pomenem to, odmah bi poludeo. Brinuo bi se bezveze iako je Rafael želeo da me zaštiti.
Umesto da se brinem kako da mu kažem šta se desilo, odlučila sam samo da prećutim sve to. Zato sam i mogla na miru da se spremim za prvi dan predavanja. Imali smo samo jedno, kod našeg razrednog, koje je trajalo dva sata. Iako je zanimljivo bilo, opet sam bila u nekim oblacima u nebesima. Stalno sam se vraćala na noć sa Rafaelom. Nije nikada takvu uzbuđenost izazvao kod mene kao tada u klubu. Nisam kao neke devojke na mom fakultetu koje su se predale momku samo nakon mesec dana viđanja. Nisam verovala nikome, nijednoj osobi, osim mog oca. Verovatno je to zbog Darije... A kada se pojavio Rafael, delovao je kao da mogu bez razmišljanja da mu se predam. Ipak nisam, nisam želela da pogrešim i požurim sa njim. Zato svaki korak uzimam polako.
Ali ta noć, ta njegova snaga i moć... očarali su me. U trenu, tako lako i brzo. Leptirići mi i sada lepršaju u stomaku. U poljupcu u mračnom hodniku su sve naše prethodne traume nestale na kratko. Jedno drugome smo uzimali bol i lečili se. Činili smo jedno drugo boljim osobama.
Profesor: Koleginice Valić, da li ste sa nama?
Profesor, kao i ostali studenti u amfiteatru, okrenuli su se ka meni i čekali da ja progovorim.
Astra: Da da, slušam.
Profesor: Možete li onda ponoviti šta je zadatak krivičnog prava?
Astra: Krivično pravo se bavi suzbijanjem kriminaliteta na tolerantan nivo. Njegov zadatak je da zaštiti i sačuva vrednosti koje su najznačajnije u društvu. Krivično pravo vodi poreklo iz krvne osvete.
Zaćutao je i gledao u mene, pa je naposletku klimnuo glavom.
Profesor: Svaka čast, koleginice.
Nasmešila sam se i zavrtela hemijsku među prstima. Koliko god ja maštala o Rafaelu, moje znanje se ne može ugasiti. Ono mi je na prvom mestu, za sada.
Uspela sam da se više fokusiram na ostatak predavanja iako je ono samo bilo upoznavanje predstojeće akademske godine i ponavljanje osnovnog gradiva. Krišom sam gledala u studente oko sebe. Prošle godine se nisam ni sa kim dobro upoznala, nisam imala baš najbolju drugaricu ili druga. Poznavala sam ih samo iz viđenja, a želela bih da nađem onog pravog prijatelja.
Po izlasku iz amfiteatra otišla sam pravo u biblioteku fakulteta. Mogla sam sate da izgubim u njoj, među pravnim i istorijskim knjigama, ali su mi od skoro zapali za oko i razni krimići. Pravo kao pravo je dosta suvo, a krimići daju posebnu čar u knjigama. To mi je i dodatna potpora za predavanja. Između knjiga na policama čula sam kikotanje devojaka, pa sam ih krišom posmatrala. Komentarisale su neke erotske romane u susednom redu i izgledale su kao da su veoma bliske.
A ja... Ja sam imala tatu i Anastasiju. Imala sam teta Valentinu i čika Lazara, malu Leu i malenog Lava. Imala sam i Rafaela. Ali na fakultetu je bilo drugačije.
Bila sam... usamljena.