Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 39. deo

~ Moj tata ~
●39.deo●
✻JUTRO✻
✦Valentina✦
Već odavno sam se probudila, ali ni prstom mrdnula nisam. Pogled nisam skidala sa Lazarevog lica. Ni pomakao se nije otkako sam ga noćas namestila u krevetu. Pred zoru je čak i zahrkao i probudio me, ali je ostatak jutra spavao nečujno. Liči čak i na Astru po pitanju spavanja.
Najzad se promrdao, ali odmah i namrštio. Uhvatio se za bolno čelo i teško izdahnuo.
Lazar: Jebem ti alkohol..!
Nečujno se nasmejem, te ga nežno uhvatim za ruku.
Valentina: Boli..!
Trgnuo se iste sekunde i snažno me stegao za zglob! Popustio je stisak, ali je isti zbunjeni pogled ostao na licu.
Lazar: O-otkud ti u mom krevetu..?
Valentina: Bio si jako pijan sinoć, pa sam ti pomogla da legneš..
Ništa mu nije bilo jasno, i naravno da nije. Nisam dala odgovor na njegovo pitanje: zašto ja uopšte ležim pored njega u krevetu. Ni sama nisam znala odgovor. Prokleto su mi prijale njegove pijane reči, potvrdio je ono što je Ivan rekao.
Lazar: Znači ti si mi pomogla?
Valentina: Da.. Jedva si stajao na nogama.
Baš kada sam htela da ga podsetim šta je govorio, začula se muzika spolja.
✦Lazar✦
Nisam imao snage da joj pustim ruku, i dalje sam bio u čudu što je ležala pored mene u krevetu. Na trenutak sam pomislio da sam je naterao na nešto što ona nije želela..!
Valentina: Šta je to?
Namrštimo se oboje čuvši muziku koja dopire sa ulice.
Lazar: Ne znam..
Izvukla se iz kreveta u odeći u kojoj je bila juče, te otvori vrata balkona i kroči napolje.
Mark: Znam da sam pogrešio!
O, divno! Manijak Mark je tu! Još sa serenadom..!
Valentina: Šta hoćeš?
Mark: Nisi želela da se javiš, pa sam došao ovako..!
Budala ne zna da je došla meni ispod prozora..! Uprkos bolu u glavi, uspravim se i zagledam se u Valentinu. Stajala je smireno na balkonu slušajući tu serenadu, te samo odmahnem glavom. On joj dolazi sa serenadom, a ti piješ Lazare...
Mark: Siđi da rešimo ovaj problem koji imamo!
Valentina: Da rešimo problem, ha?
Tek tad sam začuo njen ljuti glas, a zatim i bacanje svih saksija sa balkona. Svaka saksija je popucala da su jauci samo odjekivali. Sa tihim smejanjem odmahnem glavom gledajući je kako i dalje baca sve što joj je na dohvat ruke.
Valentina: Evo ti! Rešen je problem!
Otrese ruke od zemlje, pa se vrati nazad u sobu uz uzdah olakšanja.
Lazar: Šta ćemo sad bez cveća?
Valentina: Uzećemo novo.
U tišini smo se gledali začuđeno, pa smo napokon prasnuli u smeh.
Lazar: Luda si.. Jesi za doručak?
Valentina: Mhm..
Lazar: Možemo posle u kupovinu za Novu godinu, nemamo jelku.
Uđem u kupatilo da se umijem i ostavim odškrinuta vrata, te začujem njen glas.
Valentina: Ovaj.. Sinoć si nešto govorio..
Naglo zastanem sa umivanjem ostavljajući vodu da neprestano teče, te pogledam svoj odraz u ogledalu. Šta si rekao, glupane?!
Lazar: Šta sam rekao?
Zatvorim vodu i pojavim se na vratima. Naslonjena na komodu me je gledala zadihano i uzbuđeno.
Valentina: Pa... Možda je samo alkohol, ali nije delovalo kao da je samo do alkohola.