Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 32. deo

~ Moj tata ~
●32.deo●
✻VEČE✻
✦Ivan✦
"Policija upravo izvodi osumnjičenog Svena Bejkera iz policijske stanice za ubistvo Džozefa Belka. Otkriveno je da je ubijeni godinama unazad bio glavna osoba u prodaji droge u Londonu, te je policija razotkrila čitav prljav posao. Pored uhapšenog Svena, u lisicama su se našli i žrtvini dileri, pa policija veruje da je konačno uspela da iskoreni ove mutne radnje. Uhapšeni Sven Bejker rekao je da nije želeo da upuca žrtvu i da je metak ispaljen slučajno."
Smanjim ton na televizoru i izdahnem tiše.
Lazar: Slučajno, malo sutra!
Otpije besno gutljaj piva koji sam mu jedva dao, pa Valentina spusti pogled čudeći se.
Valentina: Ciljao je u tebe i Astru?
Ivan: Na sve je bio spreman, verujem u to da je slučajno upucao Džozefa. Imali smo sreće što Astra nije pogođena...
Skrenem pogled ka njoj kako puzi u centru dnevne sobe. Ponovo sam sve podove morao da obrišem zbog policije, ne može puzati gde su oni gazili. Osmehivala nam se, ne znajući šta se oko nje događa. Da mi ona nije ušla u život, teško bih se izvukao iz Džozefovih kandži.
Valentina: Neviđeni ste srećnici..!
Pomazila je Astru po kosici, a zatim se čulo Lazarevo glasno nakašljavanje. Pokazao mi je pogledom i glavom ka Valentini, te sam sada teže uzdahnuo.
Lazar: Hajde, brate...
Valentina: Šta?
Ivan: Am...
Počešao sam se po potiljku i pročistio grlo. Kako sad da joj kažem, a da je ne povredim?!
Ivan: Ti znaš.. kako je Lazaru smetao Mark i kako je... imao odbojnost prema njemu..
Valentina: Da..!
Sa smeškom prevrne očima gledajući u Lazara, te mi samo ovo oteža.
Ivan: Mislim da je imao pravo.
Naglo me je pogledala zbunjeno. Razdvojivši usne, treptala je neprestano ne mogavši da kaže apsolutno ništa.
Ivan: Počeo sam da razmišljam o Lazarevim rečima i sumnjama i kako sam se više prisećao svega, ujedno i njegovog glasa... shvatio sam da..
Valentina: Šta?
Ivan: Da je kupovao drogu od mene.
Izustim sve odjednom ne mogavši dalje da držim to u sebi. Iznenađenost na njenom licu sam mogao da vidim i iz aviona.
Lazar: Nismo mogli nikako da proverimo iako smo hteli, zbog Astre ne smemo da rizikujemo..
Ivan: Nismo sto posto sigurni, ali.. Mislim da je Mark gadno upleten u drogu.
Ostala je i bez daha i bez reči. Sobu su ispunjavali Astrini slatki zvukovi, ali nisu mogli da nas nasmeju u ovom trenutku.
Valentina: On se.. drogira?
Ivan: Možda, a možda samo preprodaje. Ne znam...
Klimne glavom i obori pogled. Nisam mogao da ne primetim suzu koja joj je kanula iz oka, te se pružim preko stočića i dlanom joj obrišem mokro lice.
Ivan: Nemoj da plačeš Vaki...
Valentina: Kako... zašto? Zašto mi se ovo dešava?
Jedino pitanje na koje nisam znao odgovor.
Valentina: Trebali smo danas da se vidimo, ali.. otkazao je.
Briznula je u tihi plač, te ju je Lazar zagrlio. Prećutao sam to, iako su mi prelepi bili zajedno. Samo kad bi Valentina znala... Njen telefon je prekinuo njen plač, a krajičkom oka sam ugledao Markovo ime.
Ivan: Stavi ga na zvučnik.
Ne želim da sama prolazi kroz ovo, pa se najzad javila.
Valentina: Hej.
Mark: Hej! Izvini za danas.. Iskrslo mi je nešto.
Valentina: U redu je..
Rukom sam je smirio i naložio joj da se ponaša sasvim normalno.
Mark: Moraću da odem iz grada na nekoliko nedelja.
Valentina: Zašto?
Mark: Iskrsao je neki problem na jednom imanju, pa moram to da rešim. Ali vraćam se pre Nove godine sigurno.
Valentina: U redu, čućemo se.
Prekinula mu je vezu i ostala da ćuti. Duboko je povređena zbog toga što je naivna. I sama je to znala.
"Ta... Ta"
Trgnem se, a zatim i Lazar i Valentina isto. Svo troje smo se okrenuli ka Astri koja je polako puzala ka nama.
Ivan: Jel to.. Astra rekla nešto?
Lazar: Jeste brate, i ja sam čuo.
Valentina: Jeste..!
Toplina mi je zaplivala kroz telo, te mi se opet nasmešila.
Astra: Ta.. ta..!
Prvu reč koju sam želeo da čujem izgovara. Suze mi se nakupe u očima, te kleknem ispred nje. Rukice je pružila ka meni, pa sam je privio uz zagrljaj.
Ivan: Jeste tata. Ti si tatina ćerka...