Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 180. deo

~ Moj tata ~
●180.deo●
✦Astra✦
Išla sam ulicom i smešila se povremeno bacajući pogled na prsten koji je blještao na mojoj ruci. Sve lepše mi je izgledao i nisam mogla da ga se nagledam ceo dan. Odmah sam se našla sa Magdalenom po odlasku od Maksa i na kafi je pitala da mi bude kuma. A onda nas je ceo kafić čuo, tačnije samo njen vrisak.
Magdalena: Ne seri! Udaješ se!
Prvi put sam tada čula da je rekla neku ružnu reč, a onda me je sa skakutanjem i vriscima radosti grlila dok me skoro nije ugušila. Tek uveče sam došla kući i odmah se uvukla u kupatilo. Treba mami i tati da kažem... Biće venčanja.. hoće li se mama i tata složiti?
Umila sam se hladnom vodom da se osvežim malo, te sam se vratila u dnevnu sobu.
Anastasija: Uskoro će večera biti gotova..!
Astra: Važi.
Sela sam na fotelju i drugom rukom prekrila prsten. Krijem se od sopstvenih roditelja. Moram im reći pre večere da me je Maks zaprosio...
Anastasija: E sad možemo večerati!
Mama je viknula iz trpezarije, te su se ona i tata smestili za sto. Umesto i ja da sednem sa njima, stala sam i spustila pogled.
Ivan: Jesi li dobro, zvezdice?
Astra: Ja.. imam nešto da vam kažem.
Uspela sam da sednem na stolicu preko puta njih, te sam progutala knedlu u grlu. Ispod stola sam sakrila ruke kako ne bi odmah videli prsten.
Astra: Maks i ja nismo dugo zajedno, ali sam otpočetka imala osećaj da je on pravi. Nisam baš mogla da ne mislim o nama i u budućnosti, a sve se dogodilo tako brzo...
Ivan: Trudna si?
Astra: Ne!
Trgla sam se i stomak me je zaboleo na trenutak. Odakle tati ovakve ideje?!
Astra: Ne, ne, nisam trudna. Bar se nadam da nisam. Ali.. Maks me je zaprosio i.. pristala sam.
Oboje su u istom trenutku podigli svoje obrve te sam otkrila svoju ruku i prsten sa njom. Tata ju je uzeo u svoju i proučio prsten na tren se blago smeškajući.
Ivan: Nisam ništa manje ni očekivao od Maksa. Dečko ima ukusa.
Začudo, mislila sam da će tata burno reagovati i da će se glasno pobuniti, ali nije.
Anastasija: Mladi ste dosta, jeste li lepo razmislili? Morate od nečega živeti.
Astra: Jutros me je zaprosio, nismo ništa o tome posle pričali. Nikad neću moći da ga odbijem. I da se mučimo zajedno, udaću se za njega.
Više sam to kroz suze rekla, pa je tata ustao i podigao me sa stolice.
Ivan: Ako si ti srećna, i mi smo. Zaslužuješ da živiš mirnim životom, a taj život je sa Maksom.
Tiho je šaputao grleći me. Mama je potom prišla i poljubila me u obraz. Njihova ćerka se udaje.
✦Maks✦
Za imućnije ljude, odrastao sam sa roditeljima u raskošnoj kući. Sada mi to tako ne izgleda, a kao dečak sam mislio da živim u zamku. Verovatno bi neka devojka i pomislila da je naša kuća okružena uredno pošišanim dvorištem kao iz neke bajke. Shvatam da kao jedinac sve to mogu da nasledim nakon njihove smrti, a ne želim da ovde ikada kročim stopalima. Zelene šimšire je verovatno moja majka skoro orezala, pošto je odavno otpustila baštovana. Oko svih tih žbunova putići su bili popločani, te sam se popeo uz tri stepenika do ulaznih vrata. Zujanje zvona se kratko začulo, te mi je baš majka otvorila.
Dženifer: Maks, dušo..!
Maks: Zdravo. Mogu li ući?
Dženifer: Naravno!
Iznenađena je bila mojom pojavom, ali sam obuven kročio u široki hodnik sve do dnevne sobe. Sve u kući na dva sprata je bilo u nijansama braon boje, baš kao što je bilo i u mom detinjstvu. Ništa se nije promenilo.
Artur: Sine, došao si.
Maks: Da, samo na kratko.
Artur: Znači, doneo si odluku?
Maks: Ne, nisam došao zbog agencije.
Majka je sela na trodelnu sofu odmah do oca, te sam smestio ruke u džepove farmerki.
Dženifer: Kaži, dušo.
Maks: Upoznali ste Astru, moju devojku. Neću ulaziti u detalje mog privatnog života, ali sam došao da vas pozovem na venčanje. Oženiću Astru.
Zatečeni su ostali, te su se istovremeno namrštili. Idemo...
Dženifer: Kakvo crno venčanje, Maks?! Znaš da nećemo to odobriti!
Maks: Ja nisam došao po vaše odobrenje, već vas pozivam na venčanje. Astra i ja ćemo se svakako venčati, sa ili bez vaše podrške.
Artur: Saberi se, Makse! Čeka te velika karijera u našoj agenciji, a ti bi da se ženiš!
Tipično za njih, znao sam da će ovako reagovati.
Maks: Možda se predomislite, ostavljam to na vama. Ali mi zabraniti ne možete!
Podigao sam glas i ostavio ih u dnevnoj sobi. Čim sam izašao na vazduh, njihov negativni omotač je nestao sa mene.