Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●125.deo● ✻JUTRO✻ ✦Astra✦ Probudila sam se ranije od Rafaela, pa sam ga skoro pola sata mirno posmatrala. Nije se više osećao na alkohol i cigarete, a mišići mu više nisu bili napeti. Dlanom sam ga mazila po prsima, ali je i dalje bio u čvrstom snu. Izmigoljila sam se iz njegovog naručja i u malenoj kuhinji spremila malecni doručak. Par puta sam bila u njegovom stanu, a sada sam imala više vremena da ga bolje osmotrim. Ceo stan je bio oskudan, nameštaj je bio taman i star što je samo pogoršavalo njegovo stanje koje je bilo mnogo gore nego što sam mislila. Nije bilo previše detalja i sitnica, samo osnovni nameštaj. Promrdao se i konačno probudio, pa sam čučnula kraj njega na podu. Astra: Dobro jutro, lepi... Zbunio se videvši me, te je ćutke klimnuo glavom. Razmrsila sam mu blago kosu i potapšala po grudima. Astra: Ustani da se umiješ, spremila sam nam doručak. Rafael: Mhm... Teturao se dok nije ušao u kupatilo. I nakon umivanja je izgledao očajno, mada ni ja nisam izgledala bolje. Kosa mi je bila u neurednom repu, a šminka mi se skinula sa lica. Rafael: Ničega se ne sećam... Ne znam ni kad si ti došla. Astra: Našla sam te pijanog i... uplakanog. Nadam se da se ne ljutiš, ali malo sam istraživala i saznala da se lečiš od zavisnosti. Zar nije tvoj tata bio zavisnik? Uzdahnuo je i seo na kožnu ispucalu barsku stolicu. Uzeo je zalogaj prženih jaja i zalogaj hleba. Rafael: Bio je, sve dok ga nisu uhapsili i odveli u zatvor. Moja majka ga je odnekud znala, možda joj je on prodavao drogu i bila je zavisnik. Znaš li da postoje posebne posete za zatvorenike? Malo tiše je upitao, a ubrzo sam i klimnula glavom. Osim regularnih poseta, postoje i one za parove, gde se mogu osamiti između četiri zida. Nisam znala da ih ima i u Engleskoj. Rafael: Tako sam ja nastao, na taj način. Prećutala sam to jer verujem da nije baš ponosan na to. Astra: Bio si u domu, zar ne? Rafael: Da, do pre godinu dana. Tata nije mogao da bude sa mnom, ali mi je obezbedio novac i uzeo ovaj stan. Da se više ne vučem po domovima... Astra: Da... Kad se samo setim kako moj tata nije želeo mene da ostavi u domu. Nije imao divan život, ali je znao šta znači dom i nije dozvolio da ja prolazim kroz to. Želela sam da podelim sa Rafom da sam i ja neželjeno dete, ali ne znam da li bi ga to uopšte utešilo. Astra: Mene je majka ostavila.. u smeću.. oca mi je ubila, a Ivan.. Ivan me je našao te iste noći i primio me u svoj dom. On je moj otac od prvog dana, a Anastasija me je prihvatila kao svoju ćerku. Bolju majku nisam mogla da tražim. Nasmejao se slabašno i poljubio mi ruku. Rafael: Ti si našla svoju sreću, i zaslužila si je. Nije pitao za detalje što je meni išlo u korist, ne volim često da mislim o tom haosu. Ostavila sam ga iza sebe. Pred kraj doručka kucanje na ulaznim vratima se čulo. Rafael: Ja ću. Došao je malo sebi od onolikog alkohola, te se na vratima pojavio još jedan mladić. Po njihovom pozdravljanju mi je delovalo da se poznaju, a čak i da su dobri prijatelji. On bar ima nekoga... Rafael: Astra, upoznaj Sema. Sem: Sem Mičel. Pružio mi je ruku sa slabim smeškom. Sem: Izgledaš kao da je traktor prešao preko tebe. Šta ti je? Astra: Ja sam ga sinoć našla, sa velikom količinom alkohola i oko sebe i u sebi. Uzdahnuo je, ali je ćutao. Verovatno je već ranije prisustvovao ovakvim događajima. Sem: Ajde, polazite oboje sa mnom! Nije bilo mnogo pregovaranja sa Semom, strpao nas je u svoj auto i odvezao na drugi kraj grada. Pažljivo sam posmatrala i pamtila kuda se krećemo, za svaki slučaj. Zaustavili smo se ispred povećeg, ali napuštenog skladišta. Metalna vrata su zaškripala grubo kada ih je Sem otvorio, a unutra sam ugledala streljanu. Ali onu ručno napravljenu i osmišljenu. Astra: Čije je... sve ovo? Sem: Moje. Tačnije, mog oca. Vlasnik je kompanije koja snabdeva policiju i vojsku municijom i oružjem. Sve je legalno, ne brini se. Pucanje opušta. Rafael se već dohvatio pušaka i izraz njegovog lica je bio daleko bolji nego sinoć. Sem je uzeo jednu pušku i pružio mi je. Sem: Hoćeš da pucaš, Astra?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
