Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 156. deo

~ Moj tata ~
●156.deo●
✦Astra✦
Tiho sam otključala ulazna vrata i na mokrim prstima se ušunjala u dnevnu sobu.
Ivan: Astra..? Vratila si se?
Astra: Jesam...
Prišla sam im i videla mamu kako spava na tatinim grudima. Razdvojene usne je prislonila na njegovu majicu, a tata se smeškao.
Ivan: Žao mi je da je probudim... Što si bosa..?
Astra: Pukla mi je štikla.. A i zaboravila sam telefon.
Ivan: Nisi valjda peške došla?
Astra: Srela sam kolegu sa fakulteta, pa me je on dovezao da ne idem sama.
Pa, valjda mogu da ga nazovem kolegom, ipak idemo na isti fakultet od sada. Moje srce bi htelo i više od toga, ali ne sme sada.
Astra: Tata, pitala bih te nešto.. Veruješ li u ljubav na prvi pogled?
Ivan: Hm.. Ne znam, rekao bih da se to meni i nije baš desilo. Ali, možda se i može desiti. Verujem da je moguće.
Astra: Kako znaš da je to baš ljubav na prvi pogled? Šta osetiš?
Zamislio se, te je pomazio mamu po kosi.
Ivan: Možda ti srce preskoči neki otkucaj, dlanovi počnu da ti se znoje, zenice se rašire... Tako nešto. Možda se zacrveniš dok ga gledaš...
Nasmešila sam se i ponovo pogledala u mamu. Da su se ona i tata sreli odmah na početku, možda bi i njima ljubav bila na prvi pogled.
Astra: Hvala ti, tata.. Leći ću, ionako mi je loše krenulo ovo veče.
Ivan: Baš te neće ovih dana. Laku noć, zvezdice..
Astra: Laku noć...
Tiho sam mu odgovorila i uvukla se u svoja četiri zida. Uništenu obuću sam ispustila na pod i leđima sam se naslonila na vrata. Nešto se uvuklo u mene. Posle tako lošeg perioda, topao osećaj se širio u meni. Koža na rukama mi se naježila i čak mi je i donja usna zadrhtala. Ponovo su mi se te sive oči i šarmantan pogled stvorili u glavi. Pogled koji obara sa nogu.
Astra: Maks.. Maks Lejk..
Usne mi zaigrale pri njegovom imenu i izvile su se u smešak. Smejala bih se i dalje u mestu da se moj zaboravljeni telefon nije oglasio na noćnom ormariću. Magdalena je.
Magdalena: Gde si ti?!
Astra: Pukla mi je štikla ispred ulaza, pa sam se vratila.
Magdalena: Preobuj se i dolazi!
Astra: Ne, neću ipak. Već sam legla u krevet.. Ispričaću ti nešto u ponedeljak.
Nije ni čula od muzike kada sam joj poželela laku noć. Još uvek obučena u tesnu haljinu, bacila sam se na krevet i zagledala se u plafon u mraku. Moje oči su u mašti crtale njegove oči. Zašto? Zašto baš u ovom trenutku moje srce ludi? Nije vreme za to.
Prisetila sam se i njegovog stiska koji me je spasio pada na zemlju, opojnog mirisa njegovog parfema kraj vrata i zategnutih mišića ispod mog dlana.
Lice mu nije bilo sa ove planete, niko nije mogao da se meri sa njim. Ni ovu haljinu nisam želela da skinem, da ne izbrišem njegov dodir. Pažljivo sam je ipak odložila nazad u ormar i sa rukama ispod obraza zažmurila tonući u san. Jeza po ramenima mi je milela, ali ne neka strašna i jeziva, već topla i umilna. Kao da njegovi prsti mile po meni. Tatine reči su mi odzvonile u glavi, da li je ljubav na prvi pogled zaista stvarna? Da li može potrajati?
Osećala sam se usamljeno i slomljeno nakon gubitka Rafaela, možda moje srce samo traži utehu i društvo, a ne ljubav. A opet, negde u duši sam znala da nije to. Duša mi je osećala ljubav i mir.
Astra: Ljubav na prvi pogled...