Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 30. deo

~ Moj tata ~
●30.deo●
✦Ivan✦
Vrisci su se prolomili iznad nas usled pucnja, a moja kolena su klecala. Džozef je uzimao zadnje udahe i odjednom se naglo srušio na pod. Bočna strana stomaka je imala gadnu rupu od metka i krv na odeći se širila pomahnitalo. Nije bilo čaure od metka kraj mene, pištolj se nije pomerio iz moje ruke. Nisam ja ispalio metak...
Uz blagi drhtaj donje usne okrenem se u levo i ugledam Svena na vratima. Pištolj mu je uperen ka nama. I sam je bio zabezeknut prizorom, a zatim je naglo počeo da se trese.
Sven: Ne...
On ga je upucao, Sven je ubio Džozefa. Džozefova krv je uprljala i Astrino ćebence zajedno sa mojom rukom, te krišom vratim svoj pištolj u džep trenerke.
Sven: Šta sam uradio?!
Potrčao je ka Džozefu, a ja sam pobegao kroz sporedna vrata sa Astrom u naručju. Držao sam je čvrsto uz sebe i trčao koliko me noge nose. Imao sam sreće što je ulica iza kazina skoro pa neprohodna, pa niko nije mogao da me vidi. Osim Svena. On je ostao tamo, a video me je kako bežim sa Astrom.
Rukom sam krio krvavu fleku na Astrinom ćebencetu trčeći kroz masu ljudi i preko velikih raskrsnica vešto izbegavajući kola. Čim sam stopalom kročio u stan, zaključao sam vrata i zadihan prigrlio Astru. Srce mi je jasno lupalo i ruke su mi se tresle.
Lazar: Brate..
Ivan: Kući si, zvezdice...
Nisam ni uspeo da odgovorim Lazaru koliko sam ostao bez daha od trčanja.
Ivan: Moram odmah sve oprati, naći će nas. Stavi novac u krevetac.
Lazar bez pogovora krene kao po komandi, a ja umirim disanje brzo i odvedem Astru u kupatilo. Na komodici sam je svukao i ubacio odeću u veš mašinu kao i svoju sa njenom. Lazar iz moje trenerke uzme pištolj pa i njega stavi među svežnjima novčanica, te se sav zadihan vrati do nas.
Ivan: Idi ti, a večeras dođi sa Valentinom.
Lazar: Važi, zovi ako nešto zaškripi.
Zatvorim vrata kupatila za njim, pa uzmem Astru u naručje i sednemo zajedno u kadu.
Ivan: Sad ćemo da se okupamo zajedno, a onda ćemo da ručkamo. Sigurno si gladna, onaj kreten ti nije dao ništa..!
Približim njen maleni obraz svojim usnama i otisnem poljubac, te je bebi sapunom okupam. Sebe sam već u hodu samo nakvasio i potom obukao bokserice, ali mi je ona bila bitnija. Uvio sam je u peškir i odveo u njenu sobu.
Ivan: Kladim se da ti je nedostajala tvoja sobica.
Spustio sam je na komodu i obukao u čistu benkicu. Krevetac je izgledao normalno, a i nismo imali više toliku svotu novca kao ranije. Astra je sva mirisala na cvetiće i odjednom je krenula da se smeje pružajući rukice ka meni. Primetio sam da mi plazi jezik i da je počela sve češće da guguče.
Ivan: Pa ti to hoćeš da pričaš sa mnom?
Uskoro će i propričati, a verovatno će joj prva reč biti "mama"... Lagao bih kada bih rekao da me ne bi to zabolelo, ali ima skoro šest meseci, ne razume još uvek ništa. Ne mogu se ljutiti na nju ako joj prva reč bude "mama".
Valentina je bila u pravu, trebalo mi je vremena da se povežem sa Astrom. Ne može je jedan list papira vezati za mene tako lako. Potrebno je vreme i strpljenje. I kada je rekla da ću se do kosti zabrinuti kada se razboli ili joj se nešto desi, bila je u pravu. Čim sam saznao da ju je Džozef oteo, deo mene se otkinuo. Život bih dao za nju.