Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 35. deo

~ Moj tata ~
●35.deo●
✦Valentina✦
Valentina: Lažeš me od početka, zar ne?
Mišići kraj vilice su mu se preplitali preko kosti, te mu se krvnički pogled ocrta u očima. Bio je razjaren.
Mark: Ne razumem šta si imala da tražiš po mojim stvarima! Odakle ti dozvola?!
Valentina: Ako si zaboravio, devojka sam ti!
Mark: I dalje nemaš to pravo!
Poviče snažno na mene, te skupim pesnice. Dosta sam ja tebe trpela..!
Valentina: Ko zna koliko bi me lagao. Verovatno bi me i nadrogirao krišom uskoro!
Mark: Ne glupiraj se.
Odgovori mi uz prevrtanje očima, te mu potpuno priđem iako sam ranije držala distancu.
Valentina: Zar veza ne treba da ima poverenje, iskrenost, vernost? Šta si ti od toga pokazao?! Ništa!
Sama ruka mi poleti i završi na njegovom obrazu udarajući mu šamar, te tek tada začujem škripu njegovih zuba. Šta sam uradila..?! Iz stopa sam potrčala iz kuhinje i zatvorila se u donje kupatilo.
Mark: Otvori bre!
Okrenula sam ključ u bravi i počela otežano da dišem. Njegovo udaranje pesnicama po vratima mi je samo unosilo dodatnu nervozu. Ošamarila sam narkomana, ja ću proći još gore..!
Mark: Valentina, smesta mi otvori vrata!
Drhtavim rukama sam iz torbe izvadila telefon i pozvala Lazarov broj.
Lazar: Gde si?
Valentina: Uđi unutra brzo..! Razljutio se..!
Mogao je jasno da čuje ljutite udarce, te mi samo prekine vezu. Mark će svakog časa oboriti vrata i doći do mene...
✦Lazar✦
Po odjeku njenog glasa znao sam da se zaključala u kupatilo, a nisam mogao ni da ne čujem kako onaj manijak pokušava da dođe do nje. Pretpostavio sam nasumično da vrata nisu zaključali, pa sam žustro uleteo unutra. Pošao sam niz hodnik i tu zatekao Marka.
Lazar: Šta radiš bre ti?!
Uspeo da ga ščepam za ramena i da ga odgurnem dovoljno daleko od vrata kupatila.
Mark: Šta se ti uopšte mešaš?!
Presečem ga pogledom bez ikakve reči, te tiho kucnem na vrata.
Lazar: Vale..? Ja sam tu, otključaj slobodno..
Čim je čula moje šaputanje, ključ u bravi se okrenuo. Vrlo malo je niža od mene, pa sam je mogao zaštititi telom da je gad ne vidi. Suzne oči su sve što sam video, strah u njima me je rezao nepodnošljivo. To mi je bilo dovoljno da znam da bi je povredio.
Mark: Nisi smela da mi preturaš po stvarima!
Preko mene se ustremio na nju i podigao ruku ka njenom licu. U trenu sam se okrenuo i zaustavio ga hvatajući ga za tu ruku.
Lazar: Jesi li ti pri sebi?!
Kolenom sam ga udario u stomak i presavio se na podu od bolova. Ionako se danima borim sa krizom, a on je bila poslednja kap koja je prelila čašu.
Lazar: Čekaj me napolju.
Šapnem Valentini, te ona istrči u suzama. Bila je svesna da je ovo prevršilo svaku meru.
Lazar: Misliš da si frajer? Je li?!
Čučnem iznad njega hvatajući ga besno za kragnu. Zadihano mi je uputio razjaren pogled, te mi pesnica završi na njegovoj vilici.
Lazar: Rekao sam ti šta će ti se desiti ukoliko budem video suze na Valentininom licu! Rekao sam ti!
Udarci su pljuštali, jedan za drugim, osećao sam kako krvari. Želi da povredi devojku koju volim..! Ne mogu da ga podnesem više, ubiću ga!
Lazar: Proklet da si!
Samo Valentinino lice mi se pojavi u mislima i zaustavi me da ga ne udaram više. Već mu je lice svo bilo izubijano od mene. Jedva je bio pri svesti. O njegovu majicu obrišem ruke, te istrčim napolje. Valentina me je čekala uplakana van dvorišta naslonjena na ogradu.
Valentina: On je kriv za sve..! A ja sam kriva što ništa nisam videla...!
Lazar: Nemoj, Vale...
Privučem je u zagrljaj, te zajeca kraj mog vrata. Bolele su me njene suze, više nego što je ona imala predstavu.
Lazar: Nisi ti kriva, ja sam. Nisam smeo da dozvolim do dođe do ovoga..
Provukao sam prste kroz njenu kosu grleći je sve čvršće uz sebe.
Lazar: Hajde, idemo kući...
Nesigurno je uhvatim za ruku i povučem je niz ulicu. Drugom rukom je brisala suze, te opet zastanem i ovog puta ja obrišem njene mokre obraze.
Lazar: Nemoj plakati više, kao Boga te molim...
Osmehne se, te je obgrlim krenuvši niz ulicu.