Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 12. deo

~ Moj tata ~
●12.deo●
✦Ivan✦
Valentina: Pa nisu zmije i gušteri tu boravili, šta ribaš toliko?!
Ivan: Za Astru mora sve da bude sterilisano!
Osećam već kako i ona i Lazar prevrću očima iza mene dok ja već trideseti minut klečim na kolenima i ribam svaki ćošak sobe. U stanu u kojem sada žive Valentina i Lazar ostala je prazna soba u kojoj sam ja boravio, a pošto se često dešavalo da oni prespavaju kod mene uzeo sam stan za sebe mnogo veći nego što mi je trebao. U sobi do moje je Lazar spavao, većinom odvaljen od piva, a preko puta naših soba se nalazila Valentinina. Ona se nije nikada preterano napila, ali bi od umora samo zaspala u sobi. I oni su mi kao deca, sobe su uvek bile namenjene za njih otkako sam uzeo stan.
Lazar: Šta reče da ja treba da uradim?
Ivan: Prokuvaj vodu i prati uputstvo na formuli mleka. Nemoj ni slučajno da pogrešiš, biće joj prevelika doza.
Lazar: Dobro, oče..!
Izruga mi se pošteno, te se uozbiljim kad ostanem sam sa Valentinom u sobi.
Ivan: Ti znaš dosta o deci, zar ne?
Valentina: Nisam baš postala majka, ali znam ponešto.
Ivan: Otkako sam uzeo Astru.. stvarno sam želeo da joj budem otac. Čak i na rodnom listu piše moje prezime kraj njenog imena, ali.. nemam tu povezanost sa njom. I znam da je to zbog toga što nije biološki moja, ali... očekivao sam da će mi baš prirasti srcu..!
Bacim onu prljavu krpu na gomilu ostalih za bacanje, te izdahnem teško ispred nje.
Valentina: Trebaće ti malo vremena, to je sve. Navići ćete se jedno na drugo, a možda ćeš se tek povezati istinski sa njom kada se ona razboli i plakala za tobom.
Ivan: Daleko bilo, Valentina...
Ne želim ni obična prehlada da joj se dogodi, a kamoli nešto više.
Valentina: Samo se opusti, uskoro ćeš se potpuno posvetiti njoj i imaćeš svu njenu pažnju, kao i ona tvoju.
Potapše me po ramenu, te se Lazar razdere iz kuhinje.
Lazar: Nisam ja ovde spremačica, ne mogu sve ja! Neko kuca!
Valentina: Marku sam javila da dođe po mene ovde, verovatno je on.
Klimnem glavom i pođem za njom bacajući pogled na Astru koja se polako budi. Postala mi je navika da je ostavljam na sredini mog kreveta ograđenu jastucima. Sigurniji sam duplo kad je ostavim tako da spava. Uzmem je polako u naručje, te se smestim na kauč i sačekam Lazara da mi doda flašicu mleka.
Xx: Zdravo!
Sa ulaznih vrata nas veselo pozdravi mladić crne kovrdžave kose i gustih crnih obrva. Valentina ga zagrli na kratko, a Lazar i ja mu uzvratimo pozdrav.
Valentina: Momci, ovo je Mark. Mark, ovo su Lazar, Ivan i naša mala Astrica.
Mark: Drago mi je.
Ivan: Takođe.
Lazar ga je ćutke posmatrao i proučavao, te sam lako mogao da pretpostavim šta mu se mota po glavi.
Valentina: Vidimo se kući večeras, Lazare!
Mahne mu uz topli osmeh, pa zatvori vrata za sobom.
Lazar: U pravu sam, taj tip je sumnjiv!
Ivan: Ne paranoiši.
Znao sam da će odmah skočiti i izneti milion rečenica samo da dokaže da je u pravu.
Lazar: Tebi nije sumnjiv..?!
Ivan: Čini mi se sasvim okej, iako mi je glas odnekud poznat, ali... ne deluje mi u redu.
I zaista, glas mi je bio poznat, ali otkako je Astra došla, pazim na svaki šum i glas.
Ivan: I Valentini je osmeh iskren. Sećaš li se kako nam je bilo prvih meseci sa njom?
●FLASHBACK●
Ivan: Valentina. Gubim zadnju trunku strpljenja. Ustaćeš iz tog kreveta, makar te na silu izvukao..!
Gubio sam živce sve više, a ona se nije dala. Tvrdoglava mazga..!
Valentina: Neću, odlazite obojica!
Zgledam se sa Lazarom, te klimnemo glavom. U istom trenutku povučemo jorgan u koji je umotana i sleti sa kreveta.
Valentina: Ostavite me na miru! Ne želim da živim! Želim samo da utonem u san i nikad se više ne probudim! Sklonite se!
Urlala je besno na nas crvenih i krvavih očiju i podjednako nas obojicu udarala po prsima.
●END OF FLASHBACK●
Bolno sam progutao knedlu sećajući se tih užasno teških dana, te najzad otvorim oči.
Lazar: Bilo je pakleno..
Ivan: I konačno se izvukla, srećna je. Pa neka je i na kraći period.
Nikako se nije slagao sa mnom.
Lazar: Naći ću šta nije u redu sa tim tipom. A sad moram do sale na par sati.
Lazar šta zacrta, to i uradi. Ubrzo izađe iz stana i ostavi me samog sa Astrom. Od sve zbrke nisam ni mogao da uživam u njenom jelu, već je bila pri kraju.
Ali Lazar mi je na čudan način ubacio crv sumnje.. Možda nije toliko paranoičan.