Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 127. deo

~ Moj tata ~
●127.deo●
✦Astra✦
Posle podne već sam morala da se vratim kući. Tata mi je slao poruku da su teta Valentina i čika Lazar kod njih u gostima na samo sat vremena, pa sam požurila kako bih bar na kratko videla Leu i Lava. Lav je i dalje imao svoje bubice i zaspao bi gde god bi se našao, a to teta Valentini i čika Lazaru ne bi išlo u prilog.
Rafael: Jesi li ikad poželela rođenog brata ili sestru? Znam da imaš Leu i Lava, ali opet je neko rođeni drugačiji...
Astra: Ja to tako ne gledam, oni su mi kao najrođeniji. Oni su moja cela porodica.
Osmehnuo se i prihvatio moj odgovor. On kao jedinac i bez roditelja bio je tako usamljen, da je želeo da zna kako je to imati porodicu.
Astra: Sem deluje fino. Zaista se ponaša kao pravi prijatelj.
Rafael: On je jedini koji je ostao da me bodri u teškim trenucima. Verovatno ti je ispričao da smo se mrzeli prvo.
Astra: Jeste..!
Nasmejao se sada već iskrenije i radosnije.
Rafael: Moj otac ga je znao i saznao je za Semovog oca. Sada su i njih dvojica prijatelji, mada malo udaljeni. Semov otac mi je isto jedno vreme pomagao.
Da, Sem je zaista pravi prijatelj Rafu. Ukoliko ja nisam kraj njega, mogu računati na Sema da će ga paziti i sačuvati od nevolja.
Astra: Možeš smatrati Sema porodicom. Bratom.
Rafael: I smatram ga. Znam da je tu za mene i u pola noći.
Rafael je imao Sema, a ja sam imala... tatu. On je bio taj na koga sam u svakom trenutku mogla da pozovem ako sam u nevolji. Možda je moj najbolji prijatelj zapravo tata...
Držala sam Rafaela za ruku dok smo se vozili ka mojoj zgradi, a ispred nje smo videli kako teta Valentina i čika Lazar pakuju stvari u svoj auto. Čim sam izašla iz auta, Lea i Lav su me spazili i potrčali ka meni u zagrljaj.
Astra: Zdravo, nevaljalci jedni!
Lavove malene ručice su me stezale, dok su Leine bile pedantne baš kao i teta Valentinine.
Lea: Nismo mogli da se igramo sa tobom.
Astra: Znam, ali ću uskoro doći kod vas, pa ćemo se igrati. Ti moraš u školu, a Lav bi samo da spava.
Lav: Pa spava mi se..!
Nasmejala sam se glasno, pa je Rafael čučnuo kraj mene.
Rafael: Kako ste samo slatki vas dvoje..! Zdravo.
Rafael se upoznao sa njima i u očima mu se videlo da je opet neka treća osoba kada je u blizini dece. Toliko različitih ličnosti ima, a svaka od njih mi se na poseban način sviđa.
Lazar: O Opel Astra, došli ste svojoj kući..!
Valentina: Zdravo, dušo!
Zagrlila sam oboje, a zatim je došlo na red da ih upoznam sa Rafaelom.
Astra: Teta Valentina, čika Lazare. Ovo je Rafael. Rafaele...
Uzela sam ga nežno za ruku i približila. Želim da se oseća poželjno.
Lazar: Dobar dan, gospodine!
Rafael: Poštovanje.
Čika Lazar mu je izgleda malo jače stegao ruku, čisto da ga upozori i na sebe. Kao da tata nije dovoljan..!
Valentina: Čuli smo dosta lepih stvari o tebi od Astre..!
Prihvatio je i njenu ruku, pa se osmehnuo.
Rafael: Vi ste Valentina, zar ne? Otac mi je dosta pričao o Vama.
Valentina: O.. meni?
Rafael: Da. Moj otac je Mark Alder. Sećate ga se?
Odjednom, teta Valentina je ustuknula. Osmeh koji je uvek imala na svom nežnom i besprekornom licu sada je potpuno nestao. Činilo mi se i da je čika Lazar bio izbezumljen, a ja nisam znala zbog čega.
Astra: Teta Valentina? Dobro si?