Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 101. deo

~ Moj tata ~
●101.deo●
✻JUTRO✻
✦Ivan✦
Zajedno sa inspektorom i još dva policajca, sa Astrom smo otišli do te kuće u kojoj je boravila. Nikada je pre nisam video. Astra je nesvesno masirala svoje ruke preko zavoja, ali je hrabro koračala kroz kuću i objašnjavala šta se sve dešavalo u tih nedelju dana. Mazio sam je po kosi želeći da zna da sam uz nju do samog kraja. Nekoliko policajaca je ostalo u toj kući, a nas su vratili do našeg stana.
Ivan: Dome slatki dome, zar ne?
Pokušao sam da je razveselim, ali je uletela u moje naručje i čvrsto me grlila. Povukao sam je ka sofi i smestio kod sebe u krilo.
Ivan: Zvezdice, nemoj plakati...
Astra: Ti si se borio za mene, a ja sam odustala...
Kroz šmrkutanje je jecala i tada mi pružila papir iz džepa jakne.
Astra: Bila sam tako blizu...
Otvorio sam presavijeni papir i hladan znoj mi se slio niz čelo.
"Dragi moj tata, znam da ti nisam rekla zadnji put da te volim. Ti si mi to govorio svaki dan, a na našem rastanku ja to nisam mogla da izgovorim od suza i tuge. Nisam ti rekla da te volim najviše na svetu, nisam znala da te više neću videti. Toliko se kajem zbog toga, tata! Svake noći plačem što ti nisam rekla koliko si mi bitan i što si ti jedina osoba u mom životu koja će usred noći doći da mi pomogne. Moraš da znaš da mi Darijin nalaz ništa ne znači, ne verujem njoj. Ne znam da li si znao i da li si me lagao, nije mi bitno. Ja verujem u tebe i tvoje odluke. Šta god da si uradio u životu, znam da si mene uvek imao na prvom mestu. Šta god da si pogrešno uradio, opraštam ti. Nadam se da ćeš i ti meni oprostiti.. ja ne mogu ovako da živim. Ne mogu u paklu živeti, sa majkom koja ni ne mari za mene. Otela me je od tebe. Ja to ne mogu da podnesem. Nemoj plakati kada ovo budeš čitao, već znaj da mi je jedini izbor bio da živim sa tobom ili da ne živim uopšte. Žao mi je tata, oprosti mi... Tvoja zvezdica"
Svaka reč mi je pravila novu ranu i otvarala one stare. Papir mi je zadrhtao u ruci, pa sam i ja počeo da plačem sa Astrom.
Ivan: Nisi valjda pokušala...?
Astra: Nisam imala snage, ispustila sam žilet... Plašila sam se...
Bacio sam na pod papir i čvrsto je privio uz zagrljaj. Mogao sam da ostanem bez nje, u trenu. Ne bih je sada grlio i ne bi bila više nikada uz mene.
Ivan: Dobro je što si se plašila.. Nikada to nemoj više da pokušaš. Molim te, nemoj...
Oči su mi šetale levo-desno i tada sam je pustio iz zagrljaja. Skinuo sam svoj sat sa leve ruke i blago zavrnuo rukav pokazavši joj svoj zglob, kao i ožiljak na njemu.
Astra: Ti si...
Ivan: Da, pokušao sam. Davno. Veći deo svog odrastanja sam proveo u domu. I želeo sam na taj način da pobegnem, i nisam uspeo. I dobro je što nisam, imam tebe sada. Ali isto tako nisam mogao da te dam u neki dom, jer sam prošao kroz to. Ne možeš i ti to prolaziti. Ni ove modrice nisi trebala da napraviš.
Astra: Sećaš li se tvog takvog slučaja od pre tri godine? Devojčica je sebe povredila kako bi pobegla.
Zapamtila je to, zato je to i uradila.
Ivan: Sećam se. Zato će mi to biti podsetnik da o slučajevima ne pričam pred tobom.
Šaljivo dodam brisajući njene suze, te izdahnem.
Ivan: Šta kažeš da napravim neke pljeskavice, dok se ti kupaš? I pomfrit uz to? Bolnička hrana je dosta loša.
Astra: I puno kečapa!
Uzviknula je, pa smo ustali sa sofe i Astra se odmah zatvorila u kupatilo. Na putu do kuhinje, zvono se začulo pa sam na vratima ugledao Anastasiju
Anastasija: Ja..! Spavala sam, a noćas su me zvali iz policije i bolnice! Stvarno mi je žao!
Ivan: U redu je...
Anastasija: Jesi li dobro..?
Tužno me upita prstima dodirivajući moj zavoj na glavi.
Ivan: Proći će za par dana... Astra se kupa..
Anastasija: Dobro je..! Sredilo se sve!
Dotakao sam joj ruku i izgorela je za tri sekunde, a pogled nije odvajala od mog. Ćutke sam se sagao i poljubio je lagano. Ruka joj se spustila do mojih grudi.
Ivan: Večeras idemo kod Lazara i Valentine.. Hoćeš li sa nama da ih upoznaš..?
Sada se ona propela na prste i okrznula mi usne ponovo.
Anastasija: Ako Astra nema ništa protiv...
Ivan: Nema, veruj mi.
Nasmešila se spuštajući pogled, te je klimnula glavom.
Anastasija: Biću spremna onda.