Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 24. deo

~ Moj tata ~
●24.deo●
✦Lazar✦
Mark: Došao sam da se izvinim.
Malo sutra, izvinjenje! Opet će probati da je odvuče u krevet. Prokleti Mark!
Mark: Nisam nimalo razumeo kroz šta si sve prošla i bio sam idiot. Zato izvini, Valentina...
Spustio je pogled i samo bi me na kratko ubedio da je iskren da ga ne poznajem.
Valentina: Opet lažeš. Sada se izvinjavaš, a kad naletiš na prvu priliku ponovo ćeš pokušati.
Mark: Neka umrem ako ponovo pokušam..! Ispraviću se, obećavam. Izvešću te na večeru i pričaćemo o svemu. Šta kažeš?
Prevrnem očima neprimetno iza Valentine, te mi se nenadano Mark obrati.
Mark: Mogu li je izvesti na večeru?
Lazar: Nije na meni da kažem. Na Valentini je.
Kako bih ga nokautirao sad da ona nije tu! Još mene pita! Najradije bih rekao ne, ali nije moja odluka...
Valentina: Ne želim Lazara večeras da ostavim samog.
Lazar: Vale.. Ako želiš da ideš, idi. Nemoj zbog mene..
Tužno me je pogledala i odmah sam znao njen odgovor. Otići će sa njim. Uzela je jaknu i prošla ispred Marka, te njega snažno stegnem za ruku.
Lazar: Ukoliko me bude zvala i opet čujem njen plač, polomiću ti svaku kosku. Jel jasno?
Iako je stariji od mene par godina, u takvoj poziciji se nalazi da ne može nikom ništa.
Mark: Da.
Moj besan pogled je dobro upamtio, te sam sa vrata video kako ju je autom odvezao niz ulicu. Šta ja radim?! Trebao sam da kažem da ne ide..! Gurnuo sam je njemu...
Uz bolni treptaj srca, navučem jaknu na sebe i peške krenem ka Ivanu. Zubi su mi škripali koliko sam bio ljut na sebe, što sam dozvolio da je Mark odvede!
✦Ivan✦
Samo što sam tiho zatvorio vrata od spavaće sobe, zvono na ulaznim vratima se začu. Brzo sam ih otvorio ne želeći da se ponovo začuje zvono.
Ivan: Otkud ti u ovo vreme?
Lazar: Imaš li pivo?
Ivan: Imam, ali...
Prekine me usred rečenice prolazeći pored mene, te izvadi dve flaše iz frižidera i pruži mi jednu. Bacio se umorno na fotelju pored kauča i iz flaše nategnuo dobrih deset gutljaja piva. Neće se on tu zaustaviti, iz aviona se vidi da je u teškom bedaku.
Lazar: Budala sam, bio i ostao. Rodio sam se kao budala i umreću kao budala..!
Ivan: Polako sa vređanjem. Šta se desilo?
Lazar: Opet su se posvađali, tačnije Valentina je bila uplašena. Došao je da joj se izvini i ja sam je kao najveći kreten podržao da ode sa njim.
Pesnicom udari blago o staklo stočića, pa i ja uzmem gutljaj piva. I sam sam svestan njegove ogorčenosti prema tom Marku i sada krivi sebe za trenutnu situaciju.
Ivan: Ponudio bih ti kokain, ali prvo što sam sve bacio, a drugo što si ti prestao sa tim sranjem.
Podsmehnuo se spuštenog pogleda, te odlučim da ga pustim da pije. Ono što mi neće reći trezan, reći će pijan. Strpljiv sam ja. Pio je jednu flašu za drugom, dok sam ja jedva pola flaše popio. Moram ostati koliko toliko priseban kad se Astra probudi.
Ivan: Zašto si uopšte prestao sa kokainom?
Lazar: Mislio sam da me nikada to nećeš pitati...
Sa ironičnim osmehom zabaci glavu i zažmuri, pa skupi obrve tužno.
Lazar: Zbog nje sam prestao... Mislio sam da ću tako biti bolji za nju... Iako je ona sada sa drugim...
Ivan: O kome pričaš, Lazare?
Naslonim se laktovima na kolena spuštajući flašu piva na stočić. Osmehnuo se i dalje žmureći, te obliže usne. Čekam samo da mi potvrdi, već imam osobu na umu.
Lazar: O Valentini.. Zbog nje sam prestao sa drogom.. iako je ona već imala Marka... Jebote, jadan sam..!
Zaplitao je jezikom od pića, te se krišom osmehnem. Znao sam, nije bez razloga bio toliko zaštitnički nastrojen prema njoj.
Ivan: Koliko dugo već?
Lazar: Malo pre nego što je završila sa Markom... Još mi je gore što živim sa njom.. tako blizu, a tako daleko...!
Odmahnem glavom par puta uzimajući još par gutljaja piva, pa obližem usne. Samo što nije zaspao u fotelji.
Ivan: Baš ti se Valentina sviđa...
Lazar: Ne sviđa se ona meni.. Ja sam u nju zaljubljen do ušiju...!