Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 185. deo

~ Moj tata ~
●185.deo●
✻MESEC DANA KASNIJE✻
✦Astra✦
Šetkala sam se nervozno u sobici na spratu iznad sale gde će se održati venčanje. Kosa mi je bila spremna uvijena u velike lokne, lice je bilo našminkano, a bidermajer je stajao u porcelanskoj vazi na stolu. Na sebi sam imala samo beli korset dok je venčanica bila okačena na plastičnoj lutki. Još više se sjajila nego onog dana kada sam je prvi put obukla. Za koji trenutak ću stati preko puta Maksa pred oltarom i izgovoriću svoje sudbonosno da. Mama i teta Valentina su napustile sobu ostavivši me da čekam tatu da me pod ruku odvede do Maksa.
Astra: Samo još venčanica..!
Vrata su zaškripala i umesto tate, pojavio se Maks u sivom odelu. Još i siva kravata, nije bilo lepšeg muškarca u blizini. Ma kakva blizina, nije bilo lepšeg na planeti! Venčanica još nije bila na meni, već sam bila u korsetu koji je pokrivao moje grudi, stomak i zadnjicu.
Astra: Makse! Ne možeš da budeš ovde...
Maks: Nisi još obukla venčanicu, nije maler.
Uhvatio me je za struk i otisnuo poljubac u uglu usana.
Maks: Pravi poljubac čuvam za oltar...
Iako je njegov glas bio mio, nešto ga je tištilo. Uzdahnuo je i palcem mi prešao preko obraza.
Maks: Moji roditelji neće biti na venčanju. Bez njih ćemo ovo da uradimo.
Smešak mi je nestao i svoje tužno lice sam mogla videti u njegovim očima. Oni.. neće doći? Neće doći na venčanje svog sina? Ne prihvataju me...
Astra: Maks.. Zašto mi nisi rekao? Ne možemo bez njih..
Maks: Možemo. Možemo i hoćemo.
Astra: Makse, možemo odložiti.. razgovaraćemo zajedno sa njima...
Maks: Ne, ne odlažemo ništa. Danas je naše venčanje i nema odlaganja. Oni koji su mi potrebni su tu, ne brini se.
Propela sam se na prste i zagrlila ga pre nego što je izašao iz prostorije.
Astra: Zar me toliko voliš da i protiv njih ideš..?
Maks: Nisi ti ni svesna koliko te volim. Samo si mi ti bitna u životu.
Magdalena: Šta je ovo?! Hoćete da vas maler potera?! Mladoženja, izlazi napolje!
Magdalena je uletela u sobu slične frizure kao moje i zaprepastila se Maksovim prisustvom. Stegao me je uz sebe u zagrljaj pre nego što je izašao, a onda me blago pljesnuo po zadnjici.
Maks: Obuci sad venčanicu, a večeras želim da vidim samo taj korset na tebi...
Namignuo mi je da sam pocrvenela, te je izašao napolje.
Magdalena: Hajmo venčanicu da namestimo!
Uzdahnula sam i uz Magdaleninu pomoć sam je navukla na sebe. Sve je bilo na mestu, još su samo cipele falile.
Ivan: Zvezdice?
Tata je uz kucanje ušao unutra i sa divljenjem me pogledao.
Magdalena: Ja ću sačekati u sali na vas dvoje.
Izašla je dok sam ja čekala tatino mišljenje, a on izgleda da je ostao bez reči.
Ivan: Dočekao sam i ovaj dan kada se udaješ, stojiš ispred mene u venčanici...
Astra: Tvoja zvezdica se udaje, tata.
Ivan: Dođi da ti poslednji put obujem cipele.
Sela sam na mekanu sofu i odmah sam se setila mojih dana kao balerine. Baletanke mi je on stalno obuvao i skidao nakon napornog plesa. I sada, na dan mog venčanja, on mi obuva štikle. Kleknuo je ispred mene i namestio male kaiševe na štiklama.
Ivan: Maks se ušunjao na kvarno, spazio sam ga. Nevaljali, ne može da sačeka iznenađenje!
Pružio mi je ruku da ustanem, a zatim mi pružio bidermajer.
Ivan: Nisi mogla da budeš lepša, zvezdice.
Pomazio me je po kosi i podvio moju ruku pod njegovu. Odlučno sam uzela prvi korak, a zatim i svaki sledeći ka sali.
Udajem se.