Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●154.deo● ✻NEDELJU DANA KASNIJE✻ ✦Astra✦ Nedelju dana jurnjave za mnom i Magdaleninog moljakanja da izađemo, pristala sam. Samo sam je zamolila da ne idemo u klub gde smo nekada Rafael i ja odlazili. Ne mogu se tamo vratiti. Obećala je da će naći neki drugi, i zaista je i našla. Sada sam morala da pristanem, a čak su me mama i tata podržali i rekli da mogu da izađem. Da malo živnem. Razmišljala sam ceo dan kako da se obučem. Imala sam čisto crnu kombinaciju uske majice i pantalona, ali sam odustala gledajući se u ogledalu. Astra: Ne ideš na sahranu, zaboga Astra..! Skinula sam crnu garderobu i iz ormara izvukla belu kratku haljinicu iznad kolena. Potpuni kontrast od malopre, a premalo za januarsko hladno vreme. Obukla sam je i sitni plavi leptirići na tkanini su se obavili oko mog tela. Lepše sam izgledala, zasigurno. Astra: Onda će ovo biti..! I još štikle... Dohvatila sam bež štikle otvorenog risa i nazula ih, a torbicu sam uparila sa haljinom. Kosu sam blago uvila i pustila je da pada preko ramena i poluotkrivenog dekoltea, dok sa šminkom nisam preterivala. Samo malo maskare i veoma svetlog karmina. Polako sam izašla iz sobe i zatekla mamu i tatu kako leškare na sofi u dnevnoj sobi. Astra: Ovaj, ja... idem.. Oboje su me u istom trenutku pogledali i nasmejali se. Anastasija: Divno izgledaš, zvezdice! Astra: Nisam baš želela da idem, ali Magdalena.. molila me je čitavu nedelju. Ivan: I treba da ideš. Lakše mi je da se brinem u kom si klubu nego da brinem da li imaš oružje. Tata mi je prebacio, ali sa pravom. Shvatila sam svoju grešku i ni on ni ja nećemo dopustiti da se išta slično dogodi. Astra: Hvala vam.. Vratiću se za par sati.. Osmehnula sam im se i izašla iz stana. Klub koji je Magdalena odabrala je veoma blizu moje zgrade, pa sam peške pošla niz ulicu. Magdalena je već bila u klubu, spremna da me dočeka i da me zabavi kada budem stigla. Nije mi bilo potrebno više od desetak minuta hoda do kluba, te sam ga malo pažljivije odmerila. Vlasnici su sigurno bogatiji, jer liči na najskuplji i najluksuzniji kazino u Londonu. Neonska svetla zlatne boje su na zgradi ispisivala ime "Zvezda", a ulaz je bio prekriven nastrešnicom. Crveni tepih se prostirao sve od ulaza do samog trotoara, a kraj stubova od nastrešnice su stajala dva momka kao obezbeđenje obučena u crne smokinge. Prišla sam im polako i predstavila se, baš onako kako mi je Magdalena i objasnila. Ispod crnih naočara nisam ni mogla da im vidim oči, ali su mi obojica klimnuli glavom u istom trenutku. Kročila sam na crveni tepih i na pola shvatila da mi u torbici nema telefona nigde. Astra: Ne, gde je..? Gde je sad telefon, stavila sam ga sigurno..! U torbici je bio samo parfem i karmin koji sam ponela u slučaju da šminku moram popraviti. Telefona nigde! Astra: Zaboga..! Uzdahnula sam besno i okrenula se nazad kako bih krenula ka kući po telefon. Samo mi je to trebalo večeras..! Astra: Ne! Začuo se jače krckanje moje štikle i telo mi se zanelo unapred, pravo u nečije naručje. Xx: Opa, jesi li dobro?! Astra: Da, ja.. izvinite! Pogledala sam u svoju levu nogu i videla je štikla potpuno pukla. Sad ni obuću nemam! Xx: Sigurno si dobro? Astra: Da... Zabacila sam kosu u drugu stranu i ugledala par sivkastih očiju. Čak su u trenutku izgledale kao mešavina plave, zelene i sive boje. Plava kosa učvršćena gelom je mirisala na mentol, a moje oči nisu i dalje bile site tog prizora. Čvrste muške ruke su me držale oko struka blizu svojih grudi. Astra: Dobro sam... Xx: Izgleda da ti nije baš najbolje veče. Astra: Definitivno nije..! Sagnuo se i uzeo odvojenu štiklu u šaku. Zadržala sam se nesvesno ta njegovo rame i osetila pod prstima snažne mišiće ispod čisto bele košulje. Zbog svog odela i skupocenog sata je delovao starije, i kao čovek koji ima bezbroj firmi i automobila. Ali u isto vreme, izgledao je kao čovek koga bogatstvo nije izbezobrazilo. Xx: Ovako ne možeš ući, bez jedne štikle. Ti si Astra, zar ne? Astra: Da.. Mogu i da pretpostavim odakle me znaš... Već sam znala da će me ubuduće svi po zločinu pamtiti. Maks: Čuo sam za to, ali ne znam te zbog toga. Ja sam Maks Lejk. Idemo od sada na isti fakultet. Kako..? Molim? Na isti fakultet?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
