Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●154.deo● ✻NEDELJU DANA KASNIJE✻ ✦Astra✦ Nedelju dana jurnjave za mnom i Magdaleninog moljakanja da izađemo, pristala sam. Samo sam je zamolila da ne idemo u klub gde smo nekada Rafael i ja odlazili. Ne mogu se tamo vratiti. Obećala je da će naći neki drugi, i zaista je i našla. Sada sam morala da pristanem, a čak su me mama i tata podržali i rekli da mogu da izađem. Da malo živnem. Razmišljala sam ceo dan kako da se obučem. Imala sam čisto crnu kombinaciju uske majice i pantalona, ali sam odustala gledajući se u ogledalu. Astra: Ne ideš na sahranu, zaboga Astra..! Skinula sam crnu garderobu i iz ormara izvukla belu kratku haljinicu iznad kolena. Potpuni kontrast od malopre, a premalo za januarsko hladno vreme. Obukla sam je i sitni plavi leptirići na tkanini su se obavili oko mog tela. Lepše sam izgledala, zasigurno. Astra: Onda će ovo biti..! I još štikle... Dohvatila sam bež štikle otvorenog risa i nazula ih, a torbicu sam uparila sa haljinom. Kosu sam blago uvila i pustila je da pada preko ramena i poluotkrivenog dekoltea, dok sa šminkom nisam preterivala. Samo malo maskare i veoma svetlog karmina. Polako sam izašla iz sobe i zatekla mamu i tatu kako leškare na sofi u dnevnoj sobi. Astra: Ovaj, ja... idem.. Oboje su me u istom trenutku pogledali i nasmejali se. Anastasija: Divno izgledaš, zvezdice! Astra: Nisam baš želela da idem, ali Magdalena.. molila me je čitavu nedelju. Ivan: I treba da ideš. Lakše mi je da se brinem u kom si klubu nego da brinem da li imaš oružje. Tata mi je prebacio, ali sa pravom. Shvatila sam svoju grešku i ni on ni ja nećemo dopustiti da se išta slično dogodi. Astra: Hvala vam.. Vratiću se za par sati.. Osmehnula sam im se i izašla iz stana. Klub koji je Magdalena odabrala je veoma blizu moje zgrade, pa sam peške pošla niz ulicu. Magdalena je već bila u klubu, spremna da me dočeka i da me zabavi kada budem stigla. Nije mi bilo potrebno više od desetak minuta hoda do kluba, te sam ga malo pažljivije odmerila. Vlasnici su sigurno bogatiji, jer liči na najskuplji i najluksuzniji kazino u Londonu. Neonska svetla zlatne boje su na zgradi ispisivala ime "Zvezda", a ulaz je bio prekriven nastrešnicom. Crveni tepih se prostirao sve od ulaza do samog trotoara, a kraj stubova od nastrešnice su stajala dva momka kao obezbeđenje obučena u crne smokinge. Prišla sam im polako i predstavila se, baš onako kako mi je Magdalena i objasnila. Ispod crnih naočara nisam ni mogla da im vidim oči, ali su mi obojica klimnuli glavom u istom trenutku. Kročila sam na crveni tepih i na pola shvatila da mi u torbici nema telefona nigde. Astra: Ne, gde je..? Gde je sad telefon, stavila sam ga sigurno..! U torbici je bio samo parfem i karmin koji sam ponela u slučaju da šminku moram popraviti. Telefona nigde! Astra: Zaboga..! Uzdahnula sam besno i okrenula se nazad kako bih krenula ka kući po telefon. Samo mi je to trebalo večeras..! Astra: Ne! Začuo se jače krckanje moje štikle i telo mi se zanelo unapred, pravo u nečije naručje. Xx: Opa, jesi li dobro?! Astra: Da, ja.. izvinite! Pogledala sam u svoju levu nogu i videla je štikla potpuno pukla. Sad ni obuću nemam! Xx: Sigurno si dobro? Astra: Da... Zabacila sam kosu u drugu stranu i ugledala par sivkastih očiju. Čak su u trenutku izgledale kao mešavina plave, zelene i sive boje. Plava kosa učvršćena gelom je mirisala na mentol, a moje oči nisu i dalje bile site tog prizora. Čvrste muške ruke su me držale oko struka blizu svojih grudi. Astra: Dobro sam... Xx: Izgleda da ti nije baš najbolje veče. Astra: Definitivno nije..! Sagnuo se i uzeo odvojenu štiklu u šaku. Zadržala sam se nesvesno ta njegovo rame i osetila pod prstima snažne mišiće ispod čisto bele košulje. Zbog svog odela i skupocenog sata je delovao starije, i kao čovek koji ima bezbroj firmi i automobila. Ali u isto vreme, izgledao je kao čovek koga bogatstvo nije izbezobrazilo. Xx: Ovako ne možeš ući, bez jedne štikle. Ti si Astra, zar ne? Astra: Da.. Mogu i da pretpostavim odakle me znaš... Već sam znala da će me ubuduće svi po zločinu pamtiti. Maks: Čuo sam za to, ali ne znam te zbog toga. Ja sam Maks Lejk. Idemo od sada na isti fakultet. Kako..? Molim? Na isti fakultet?
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
