Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 95. deo

~ Moj tata ~
●95.deo●
✦Ivan✦
Pogledao sam na sat i video da je već prošlo deset sati. Celo popodne sam potrošio na nalaženje rupe u zakonu, a dobio sam samu glavobolju i ništa više. Sve papire sam skupio i zatvorio ih u fascikle.
Ivan: Ujutru moraš naći neko rešenje, Ivane. Dok ne bude prekasno.
Ostavio sam sve fascikle na gomili na stolu i ušao u kupatilo da se umijem. Potpuno sam propao, bradu nisam obrijao a podočnjaci su počeli dosta da tamne. Hteo sam svašta sebi u ogledalu da kažem, ali sam već sve rekao. Nemam ništa novo.
Astra: Tata! Tata! Otvori mi!
Lupanje na ulazna vrata, a zatim i taj glas mi je sledio krv u žilama.
Ivan: Astra..?!
Istrčao sam iz kupatila i žustro otvorio vrata. Na njima je stajala Astra, u trenerci, zadihana i oblivena znojem od trčanja.
Ivan: Zvezdice!
Kleknuo sam pred nju i zatrčala mi se u zagrljaj. Srce mi je opet puklo, ali ovog puta od olakšanja da je ponovo pored mene. Ponovo sam osetio njen miris i usne su mi zadrhtale.
Ivan: Zvezdice moja... Nisam znao gde da te tražim, sve sam učinio.. Jesi li pobegla?
Astra: Jesam.. Ne želim tamo da budem, želim da budem sa tobom, tata..!
Zaplakao sam na njenom ramenu i prošao prstima kroz njenu kosu. I dalje je mekana, ali je Astrino telo drhtalo. Plašila se.
Astra: Tata, ona je bolesna..
Odmakla se od mene i njeno uplakano lice mi je sve govorilo.
Astra: Našla sam gomilu lekova i.. neke uništene slike.. kada je bila trudnica...
Iako je nepovezano i uplašeno pričala, mogao sam da naslutim da je Darija psihički vrlo nestabilna osoba. Ako ovo ne bude dovoljno za podizanje optužnice, ja ne znam šta će biti..!
Ivan: Astrice moja.. šta sam dozvolio da ti se desi..
Neprestano sam krivio sebe, a ona je i uz strah bila zadovoljna i srećna što je ponovo u svom domu. Čak nia pertle nije vezala kako treba.
Astra: Zaključavala me je u sobu i u kupatilo.. čak me je naterala da jedem pirinač..
Glas joj je zadrhtao i bio sam spreman da ubijem Dariju zbog iživljavanja na Astri.
Ivan: Sad si tu zvezdice, tata će te zaštititi.
Ponovo sam je zagrlio i zatvorio vrata. Ni sam nisam znao kako to da izvedem, kako da je zadržim pored trenutne situacije u policiji, ali neću dopustiti da se vrati kod nje.
Darija: Gde je?!
Još na ulazu u zgradu kod stepeništa se Darijin nekontrolisani glas orio.
Astra: Tata, ona dolazi!
Uplašeno se stegla uz mene ne želeći da se ponovo razdvojimo.
Ivan: Ne brini se, ne da tebe tata opet. Uzmi moj telefon i idi u kupatilo. Nikako ne izlazi napolje.
Iako ovo što radim nije najbolje rešenje, i Astra i ja to znamo, poslušala me je i potrčala ka kupatilu. Darija je udarala na vrata i sve više besnela. Znala je da bi Astra jedino ovde došla.
Darija: Znam da je ovde!
Zaurlala je na mene čim sam odškrinuo vrata, a oči su joj bile krvave.
Ivan: Odakle ti pravo da je mučiš?
Darija: Ko si ti da me ispituješ?!
Ivan: Astru niko ne sme da pipne!
Uprkos mom vikanju uletela je u stan, a ja sam krenuo ka kupatilu kako bi to mesto ostalo van njenog dometa.
Darija: Ona je moja! Polazi!
Preko mojih ramena se borila da dođe do vrata.
Ivan: Ne dam ti je, dosta si ti nju mučila!
Okrenuo sam se ponovo ka vratima i tada me je jak udarac u potiljak gotovo odmah onesvestio. Pao sam na kolena, a zatim i celim telom na pod.
Ivan: Šta si uradila...?
Astra je istrčala iz kupatila i vrisnula videvši me na podu gotovo nesvesnog.
Darija: Vraćaj se unutra!
Po drugi put ju je zaključala u kupatilu, a crne mrlje su se širile u mojim očima. Toplota mi se širila na potiljku na mestu udarca. U njenoj ruci sam video mali deo krvi na cevi.
Ivan: Ne diraj Astru...
Usne su mi jedva oblikovale te reči, pre nego što sam sklopio oči.